close
Пређи на садржај

Светско првенство у снукеру 2026.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у снукеру
Информације о турниру
ЛокацијаШефилд, Уједињено Краљевство
ОрганизаторWST
Врстарангирни турнир
Наградни фонд2.395.000 фунти
ПобедникКина Ву Јизе
ФиналистаЕнглеска Шон Марфи
Резултат18:17
← 2025.
2027. →

Светско првенство у снукеру 2026. (званично Хало Светско првенство у снукеру 2026. године)[1] је професионални турнир у снукеру игран од 18. априла до 4. маја 2026. године у Крусибл театру у Шефилду, у Енглеској. Ово је 50. узастопна година да се Светско првенство у снукеру организује у овом здању. У организацији Светског снукер тура, овај турнир ће бити 18. и последњи рангирни догађај у сезони 2025/26.

Најбољих 16 играча са светске ранг листе, према стању након Тур Шампионата 2026, биће постављени за носиоце у главној фази у Крусиблу. Њима ће се придружити 16 играча из квалификационих рунди, које се одржавају од 6. до 15. априла у Енглеском институту за спорт у Шефилду, уз учешће 128 професионалаца и позваних аматера.

Џао Синтунг је био бранилац титуле, након што је победио Марка Вилијамса резултатом 18-12 у финалу 2025. године и тако освојио своју прву светску титулу.[2] Након испадања у четвртфиналу од Шона Марфија, Џао је постао 21. играч који је поклекнуо пред „проклетством Крусибла”, које се односи на чињеницу да ниједан играч који је први пут постао шампион није успео да одбрани титулу откако се турнир преселио у Крусибл 1977. године.[3][4] Партија виђена у полуфиналном мечу Марка Алена и Вуа Јизеа од 100 минута и 21 секунде постајала је најдужа икада одиграна у Крусибл театру. Својим тријумфом, Ву је активирао проклетство Крусибла по четврти пут заредом.

The Crucible Theatre from outside
Позориште Крусибл било је домаћин главног дела турнира по 50. узастопни пут.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Првобитно Светско првенство у снукеру 1927., тада познато као Професионално првенство у снукеру (енгл. Professional Championship of Snooker), одржано је на различитим локацијама у Енглеској између новембра 1926. и маја 1927. године. Џо Дејвис је победио у финалу — одржаном у Камкин Холу у Бирмингему од 9. до 12. маја 1927. — и наставио да осваја турнир 15 пута узастопно пре него што се повукао непоражен након издања из 1946. (турнири нису одржавани од 1941. до 1945. због Другог светског рата).[5][6][7]

Почев од издања из 1977. Крусибл театар је домаћин шампионата.[8][9] Најуспешнији играчи у модерној ери су Стивен Хендри и Рони О'Саливен, од којих је сваки освојио титулу седам пута.[10] Хендри је најмлађи победник турнира, након што је освојио своју прву титулу на првенству 1990. године.[11] О'Саливен је постао најстарији победник када је осигурао своју седму титулу на првенству 2022. године.[12] О'Саливен, који је уписао свој 33. узастопни наступ на издању из 2025, појавио се у Крусиблу више пута него било који други играч.[13][14]

Џао Синтунг је био бранилац титуле, након што је победио Марка Вилијамса 18-12 у финалу 2025. године и освојио своју прву светску титулу.[15] Он је поражен од Шона Марфија резултатом 13-10 и тако постао 21. играч који није одбранио прву титулу светског шампиона освојену у Крусибл театру. Ву Јизе је постао светски шампион након што је у финалу победио Шона Марфија у одлучујућем фрејму. Ово је била Вуова друга рангирна титула у каријери. Он је постао други светски шампион из Азије, други најмлађи (након Хендрија) и четврти узастопни нови светски шампион након Бресела, Вилсона и Џаа што је нови најдужи низ нових светских шампиона. По четврти пут у историји виђен је одлучујући фрејм у финалном мечу и то након 1985, 1994. и 2002. године.

Рекордих 258 троцифрених брејкова је виђено током квалификација и главних рунди. Највећи брејк квалификација поставио је Чанг Бингју, а износио је 147 поена. Највећи брејк у Крусиблу је 145 и остварио га је Марк Ален.

Формат

[уреди | уреди извор]

Глава фаза турнира биће одржана од 18. априла до 4. маја у позоришту Крусибл.[16][17] Квалификационе рунде се одржавају од 6. до 15. априла у Енглеском институту за спорт у Шефилду.[18]

Роб Спенсер, судија на професионалној турнеји од 2013. године, судиће своје прво финале светског првенства на овом догађају.[19]

Наградни фонд

[уреди | уреди извор]

Победник такмичења добиће 500.000 фунти из укупног наградног фонда од 2.395.000 фунти. Преглед расподеле новчаних награда приказан је испод:[8]

  • Победник: 500.000 £
  • Финалиста: 200.000 £
  • Полуфиналисти: 100.000 £
  • Четвртфиналисти: 50.000 £
  • Последњих 16: 30.000 £
  • Последњих 32: 20.000 £

Највећи брејк (укључујући квалификациону фазу): 15.000 £

Поред награде за највећи брејк, биће понуђени и бонуси од 40.000 фунти за максимални брејк остварен у главној фази, односно 10.000 фунти за максимални брејк у квалификационим рундама. Додатни бонус од 147.000 фунти такође је на располагању сваком играчу који направи два максимална брејка током овосезонских турнира Троструке круне и турнира Мастерс Саудијске Арабије.[20]

Ток такмичења

[уреди | уреди извор]

Квалификације

[уреди | уреди извор]
BERJAYA
Баи Јулу (фотографија са такмичења) постала је прва жена која је направила више од једног троцифреног брејка у кампањи светског првенства.

У првом колу квалификација пољски такмичар, Михал Шубарчик, победио је троструку светску шампионку у женској конкуренцији, Нг Он-ји, резултатом 10-7 и са 15 година и 84 дана постао најмлађи такмичар који је победио на мечу светског првенства.[21] Џими Вајт је у 63. години отпочео 46. кампању на светском првенству, али је изгубио одлучујући фрејм у мечу са Гао Јангом. Последње Вајтово учешће на великој позорници било је 2006. године.[22]

Кинеска такмичарка Баи Јулу, постала је прва жена са више од једног троцифреног брејка у једном издању светских првенстава. Ипак, меч је изгубила од Мајкла Холта. Сем Крејги је био принуђен да преда пету партију меча са Умутом Дикмеом јер се касно вратио са 15-оминутне паузе.[23]

Носиоци од 17. до 48. места прикључили су се игри од трећег кола квалификација. Светски шампион из 2023. године, Лука Бресел, поразио је Ченга Бингјуа који је упркос поразу успео да направи максимални брејк, свој други у каријери. Како је први остварио у квалификацијама за Отворено првенсто Уједињеног Краљевства 2025. године, Кинез је освојио посебну новчану награду од 147.000 енглеских фунти.[24]

Дан одлуке, колоквијални назив за последњу рунду квалификација, дао је 16 учесника завршног турнира. Метју Стивенс направио је изненађење када је резултатом 10-7 поразио првог носиоца квалификација, Стјуарта Бингама. Учешће су обезбедили и Хосеин Вафеј, Дејвид Гилберт, Жо Јуелонг и Панг Јуншу. Премијерно учешће изборио је енглески тинејџер Стен Муди, али и 22-огодишњи Антони Ковалски и тако постао први Пољак на највећој снукер сцени. Имењаци Лијам Пулен и Лијам Хајфилд пласирали су се у Крусибл иако су били 84. и 90. играчи планете. Џек Џоунс, вицешампион из 2024. године, елиминисао је светског шампиона из 2023. године, Луку Бресела. Леи Пејфан, Жанг Анда, Фан Женгју и Хи Гућанг комплетирали су највећи број кинеских такмичара у историји завршнице светског првенства - 11 од 32 такмичара дошло је из друге најмногољудније земље планете. Последњи од њих избацио је Џека Лисовског, чиме је Енглез другу годину заредом остао без учешћа у Крусиблу. Гери Вилсон и Али Картер такође су се пласирали у завршницу турнира.[25] Квалификације су виделе чак 177 троцифрених брејкова, чиме је оборен рекорд из 2025. године који је износио 143.[26]

Прво коло

[уреди | уреди извор]
BERJAYA
Џанг Анда (на слици из 2025. године) био је један од рекордних 11 играча из Кине у првој рунди. Изгубио је 10-6 од Марка Алена, што значи да је поражен у првој рунди у свих шест својих наступа у Крусиблу.

Мечеви првог кола играни су од 18. до 23. априла кроз две сесије и 10 победа у партијама.[27] Пре почетка игре, играчи и водитељи окупили су се како би одали последњу пошту бившем професионалцу и коментатору, Џону Виргу, који је преминуо у 79. години фебруара 2026. године. Бранилац титуле, Џао Синтунг повео је против Лијама Хајфилда резултатом 5-4 на крају прве сесије, почетком друге је освојио четири од пет играних партија и стигао до комотних 9-5 пре него што је меч завршен резултатом 10-7. Џао је након меча изјавио да осећа велики притисак бранећи титулу.[28] Жанг Анда и Марк Ален су успели да одиграју 8 од планираних 9 партија прве сесије, а Кинез је у успореној игри водио 5-3. Ален је у другој сесији направио брејкове од 140, 109, 129 и 81 како би са шест узастопних партија поразио противника. Желим да будем светски шампион, изјавио је Ален након меча и наставио: "Било би велико разочарање да на крају каријере погледам иза себе и не видим ову титулу".[29][30] Дуел између сународника и великих пријатеља Џао Гудонг је добио против Жу Јуелонга. Тренирамо заједно и тешко је победити пријатеља, изјавио је Гудонг.[31]

Троструки шампион Марк Вилијамс суочио се са дебитантом Ковалским. Резултат је био изједначен на 3-3 након првих шест партија, али је Вилијамс потом освојио три узастопне за вођство од 6-3.[32] Ковалски је освојио први фрејм друге сесије, али је Вилијамс везао четири за коначних 10-4. Вилијамс је након меча похвалио свог противника, назвавши га „сјајним поентером” и „дефинитивно играчем на кога треба обратити пажњу”. Ковалски је изјавио да је поносан што је био први играч који је представљао Пољску у Крусиблу, али је додао да је „остао без снаге” након напора у квалификацијама.[33] Бари Хокинс се суочио са Стивенсом, који је освојио два од прва три фрејма. Хокинс је затим освојио шест узастопних фрејмова како би завршио сесију са предношћу од 7-2. Стивенс је узео прва два фрејма друге сесије, али је Хокинс освојио три у низу за победу од 10-4, забележивши свој први тријумф у Крусиблу још од првенства 2021. године. Оба играча су након меча критиковала мантинеле. Стивенс је рекао да су „поквариле игру”, док је Хокинс упоредио услове са столом за пинг-понг. Кровна организација је издала саопштење као одговор, наводећи да њихови монтери столова непрестано прате услове у арени.[34] Динг Жунвеј, вицешампион из 2016. године, забележио је свој 20. узастопни наступ у Крусиблу. Остварио је брејкове од 94, 74, 100, 72 и 52 у првој сесији, стекавши вођство од 7-2 над Дејвидом Гилбертом. У другој сесији, Гилберт је освојио три од прва четири фрејма како би смањио Дингову предност на 8-5, али је Динг узео наредна два за победу од 10-5.[35]

BERJAYA
Дебитант у Крусиблу Стен Муди (на слици из 2025) био је први британски тинејџер који је заиграо на главној сцени након Џада Трампа 2007. године. Муди је водио против Кајрена Вилсона са 7-3, али је Вилсон преокренуо и добио меч са 10-7.[35]

Четвороструки шампион Џон Хигинс, који је забележио свој 32. узастопни наступ у Крусиблу, суочио се са двоструким финалистом Алистером Картером. Хигинс је освојио прва четири фрејма, али је Картер одговорио освајањем пет узастопних за вођство од 5-4 након прве сесије.[34] Након што је Хигинс узео прва два фрејма друге сесије, Картер је направио троцифрени брејк од 106 поена за изједначење на 6-6, али је Хигинс освојио три од последње четири партије за победу од 10-7. Била је то 12. узастопна година у којој је Хигинс добио свој уводни меч у Крусиблу, што је најдужи низ било ког играча. „Када је жреб изашао, нисам био срећан јер сам знао да ће то бити велики меч”, рекао је Хигинс након тога. „[Картер] може да игра као у сновима и један је од највећих бораца.”[36] Кајрен Вилсон, победник из 2024. године, суочио се са дебитантом Мудијем, који је направио брејкове од 84, 91, 110, 55 и 101 у првој сесији и повео са 6-3. Муди је освојио прву партију друге сесије за вођство од 7-3 и имао 35 поена предности у 11. партији када је промашио фрејм куглу, последњу црвену, дуж горње мантинеле. Вилсон је освојио фрејм након поновног постављања црне и наставио низ од седам узастопних фрејмова, добивши 14. партију након што су му била потребна три фаула на последњој црвеној кугли. „Било је заиста тешко”, рекао је Вилсон о својој победи од 10-7. „Нисам играо сјајно, али сам направио нека чишћења стола и морао сам да наставим да радим праве ствари.”[37] Ву Јизе, који је губио у првој рунди на претходна два наступа у Крусиблу, направио је брејкове од 93, 92, 85, 67, 58 и 105, повевши са 8-1 против Леја Пејфана. У другој сесији, Леи је освојио 10. партију, али је Ву низовима од 68 и 116 остварио победу од 10-2, своју прву у Крусиблу. „Мој сан је да победим овде”, рекао је Ву. „Не знам да ли то могу, али даћу 100 посто и уживати у сваком мечу.”[38]

Шон Марфи, победник из 2005. године, водио је против Фана са 3-1 на паузи, али је Фан изједначио на 3-3, освојивши шести фрејм на враћеној црној кугли. Резултат је поново био изједначен на 4-4, али је Марфи освојио последњи фрејм сесије чишћењем од 140 поена за предност од 5-4. У другој сесији Марфи је водио са 6-5, али су му била потребна два фаула на последњој црвеној у 12. партији - што је успео да надокнади и изнуди враћање црне на сто, али је Фан успешно прекуцао црну за изједначење на 6-6. Играчи су поделили наредних шест партија, што је довело до одлучујућег фрејма. Фан је имао 36 поена предности када је промашио црвену, а Марфи је направио победнички брејк од 50 поена који је касније назвао „најбољим брејком који је икада направио”, рекавши: „Не могу да верујем да сам добио меч из те позиције, с обзиром на то какав је био распоред кугли.”[39] Светски број један Џад Трамп, победник из 2019. године, суочио се са Гаријем Вилсоном, који је направио низ од 139 поена за вођство од 4-1. Трамп је освојио шесту партију, узео седму на бојама након што му је био потребан фаул противника, а затим направио 128 и 77 за вођство од 5-4 на крају сесије. Вилсон је узео прву партију друге сесије, али је Трамп потом освојио пет узастопних за победу од 10-5. „Када је дошло до 8-5, осетио сам да му самопоуздање помало опада и да је почео да вуче несмотрене потезе. Знао сам да је тада време да појачам игру”, изјавио је Трамп.[40]

Седмоструки шампион Рони О'Саливен, забележивши рекордни 34. наступ у Крусиблу, суочио се са дебитантом Хи Гућангом. О'Саливен је направио брејкове од 72, 97 и 112 за вођство од 5-0. Хи је освојио наредна два, али је О'Саливен брејковима од 52 и 86 завршио сесију са 7-2. О'Саливен је освојио прву партију друге сесије брејком од 62, а затим везао два троцифрена брејка од 113 и 100 за победу од 10-2. „И даље се осећам мало ван форме”, прокоментарисао је О'Саливен, који је те сезоне наступио на само девет других турнира. „Нисам редовно играо против врхунских играча, па је тешко знати какве су ми шансе.”[41][42] Крис Вејклин, који је по први пут на турниру наступио као носилац, суочио се са дебитантом Пуленом, својим пријатељем и партнером за тренинг. Вејклин је водио 5-4 након прве сесије. У другој сесији, Пулен је изједначио на 5-5 брејком од 96, али је Вејклин затим освојио четири партије у низу за вођство од 9-5. Коначан резултат био је 10-6. „Чак ни при резултату 9-5 данас нисам размишљао о победи”, рекао је Вејклин. „Волим да побеђујем, али не стављам пред себе никакав притисак нити очекивања.”[43]

BERJAYA
Си Ђахуи (на слици из 2025) био је једини носилац који је елиминисан у првој рунди, изгубивши 10-3 од Хосеина Вафеја. Ово је био трећи пут, након првенстава 1983. и 1993. године, да је 15 од 16 носилаца прошло даље.

Четвороструки шампион Марк Селби освојио је првих шест фрејмова против Џека Џонса, финалисте из 2024. године, и завршио прву сесију са 7-2. Наставио је до победе од 10-2, што му је био први тријумф у Крусиблу од 2023. године, након два узастопна пораза у првој рунди. „Веома је тешко када изгубите у првој рунди јер се ово дешава само једном годишње”, рекао је Селби, додајући да је задовољан својом формом у другој половини сезоне.[44] Суочивши се са Сијем Ђахуијем, Вафеј се вратио након заостатка од 1-3 у првој сесији и освојио пет партија у низу за вођство од 6-3. Вафеј је у другој сесији довршио победу од 10-3, освојивши укупно девет узастопних партија. „Можда сам био оштрији након квалификација”, рекао је Вафеј. „Ово ми даје самопоуздање и бићу спреман за наредни меч.”[45] Нил Робертсон је повео са 5-4 против Панга у првој сесији, упркос томе што је предао другу партију док је заостајао само 47 поена са 51 преосталим на столу, грешком верујући да заостатак износи 57. У другој сесији Панг је изједначио на 5-5, али је Робертсон освојио пет од последњих шест партија за победу од 10-6.[46]

Рекордних 15 од 16 носилаца пласирало се у другу рунду, а Си је био једини носилац који је изгубио свој меч првог кола. Ово се претходно десило само два пута: на првенству 1983. године (када је Џими Вајт био једини носилац који је изгубио у првом колу од квалификанта Тонија Меа) и на првенству 1993. године (када је Ален Робиду био једини носилац који није прошао даље, поражен од квалификанта Дага Маунтџоја).[47]

Друго коло

[уреди | уреди извор]
BERJAYA
Светски број два и шампион из 2024. Кајрен Вилсон (фотографија са турнира) изгубио је у другој рунди од Марка Алена.

Мечеви друге рунде играни су од 23. до 27. априла кроз три сесије, до 13 партија. Марфи је направио троцифрени брејк од 103 поена током прве сесије и повео са 6-2 против Гудонга. Марфи је затим освојио седам од осам партија одиграних у другој сесији, направивши нове брејкове од 103, 115 и 103 поена, чиме је комплетирао победу од 13-3, завршивши меч са сесијом мање. „Добио сам нову шансу када сам победио Фана и не желим да је протраћим”, рекао је Марфи након меча.[48] „Знам да моје прилике овде неће трајати заувек и када се укажу, морам их зграбити. Веома сам поносан на своју историју у Крусиблу и надам се да ћу долазити овде још много година.” Гудонг је изјавио: „Жао ми је што нисам успео да одведем меч у трећу сесију”, додајући: „Тужан сам што сам промашио много кугли.”[49] Ален је освојио првих пет партија против светског броја два Кајрена Вилсона, који је одговорио освајањем последње три у сесији. Вилсон је такође освојио прве три партије друге сесије брејковима од 71, 52 и 112 за вођство од 6-5, али је Ален добио наредне две и повео са 7-6. Вилсон је изједначио на 7-7, али је Ален направио чишћење од 140 поена за освајање 15. фрејма, а затим узео и 16. фрејм за вођство од 9–7 на крају сесије.[50] У трећој сесији Ален је водио 11-9 на паузи, а затим освојио наредна два фрејма за победу од 13-9, пласиравши се у своје пето четвртфинале светског првенства. „Завршио сам тај меч заиста добро”, рекао је Ален. „Волео бих да мало боље постижем поене. Није забавно мучити се кроз мечеве, али највећа позитивна ствар коју могу да извучем је то што сам у четвртфиналу Светског првенства, а да нисам изашао из друге брзине.” Вилсон је рекао: „Сваки пораз овде је разочаравајући. Дошао сам да покушам да освојим турнир.”[51][52]

BERJAYA
Троструки шампион и лански финалиста, Марк Вилијамс (на фотографији из 2026. године) изгубио је од Барија Хокинса.

Вилијамс и Хокинс су били изједначени на 4-4 након прве сесије; Хокинс је направио троцифрени брејк од 127 у уводном фрејму, а Вилијамс низ од 124 у четвртом. У другој сесији Хокинс је освојио пет од првих шест одиграних партија за вођство од 9-5. Вилијамс је направио чишћење од 54 за освајање 15. партије са једним поеном разлике, али је Хокинс узео последњу партију сесије и завршио је са предношћу од 10-6.[53] Финална сесија овог меча поклопила се са првом сесијом између О'Саливена и Хигинса на другом столу, што је значило да су сва три члана „класе '92”[а] истовремено наступала у Крусиблу. Играчи су добили стојеће овације, што је Вилијамс назвао „најбољим пријемом који је икада видео овде”. Хокинс је водио са 11-7 и 12-8 пре него што је довршио победу од 13-9, пласиравши се у седмо четвртфинале светског првенства у каријери и своје прво од 2018. године. „Доћи овде, играти тако и победити [Вилијамса] у Крусиблу је посебан резултат за мене”, рекао је Хокинс, додајући: „Раније сам знао да поклекнем против таквих играча. Мислим да у последње четири или пет година више верујем у себе и то је направило разлику у последњих неколико дана.” Вилијамс је рекао да није играо добро у другој сесији, али је додао: „Бари је био заиста добар све време и био је далеко бољи играч.”[54][55] Суочивши се са Хигинсом по 73. пут у професионалној каријери, О'Саливен је у првој сесији направио брејкове од 86, 82, 137, 95 и 76, стекавши предност од 6-2.[56] Предност је О'Саливен увећао на 9-4 након чега је Хигинс везао шест узастопних партија и повео у завршници меча. О'Саливен је потом повео са 11-10, али је на партију од меча први стигао Шкот. Уз брејк од 49 поена, Хигинс је успео да слави над вечитим ривалом. "Можда сам осећао притисак јер нисам играо превише турнира. Али осећам се боље него у протекле три године.", изјавио је Рони.[57] Обојица су по изласку из дворане добила овације, а седмоструки светски шампион Стивен Хендри изјавио је да је тешко играти боље од овога.[58]

BERJAYA
Седмоструки освајач Рони О'Саливен (фотографија са такмичења) испустио је предност од 9-4 у мечу са Џоном Хигинсом.

Динг и Џао су били изједначени након прве сесије, 4-4.[59] У другој сесији Синтунг је освојио четири од првих пет фрејмова за вођство од 8-5, али је Динг узео два од последња три, па је Синтунг завршио сесију са предношћу од 9-7. Бранилац титуле комплетирао је победу резултатом 13-9 и тако постао премијерни бранилац титуле у четвртфиналу по први пут од 2020. године када је Џад Трамп стигао тако далеко у жребу.[б] Светски број један, Џад Трамп, суочио се са Хосеином Вафејем, јединим квалификантом који се пласирао у другу рунду. Резултат је био изједначен на 4-4 након уводне сесије. У другој сесији, Вафеј је повео са 7-6, али је Трамп освојио последње три партије брејковима од 100, 74 и 94 за вођство од 9-7. Трамп је повео са четири партије разлике низом од 77 за предност од 10-7, али је Вафеј потом везао четири партије, направивши брејкове од 53, 55 и 77, чиме је преокренуо на 11-10. Трамп је затим брејковима од 76 и 64 повео са 12-11. Вафеј је нанизао 106 поена за одлучујућу партију, коју је освојио брејком од 91 поена и тако се по први пут пласирао у четвртфинале, након што је претходно два пута губио у другој рунди. Играчи су се загрлили након меча, док је Вафаеј добио стојеће овације. „Нисам био нервозан. Уживао сам у сваком минуту”, изјавио је Вафаи након меча. „Био је то фантастичан осећај против светског броја један. Заиста тежак меч у којем смо гурали један другог до краја. Пресрећан сам што сам прошао даље.” Трамп је прокоментарисао: „Боли, али имао сам своје шансе. Нисам љут због тога, једноставно нисам био довољно добар.”[60][61]

BERJAYA
Од меча против Луке Бресела у финалу 2023. године, Марк Селби (фотографија из 2025. године) није успео да се пласира у четвртфинале светског шампионата.

Робертсон се суочио са Вејклином, који га је победио са 10-8 у првој рунди претходне године. Робертсон је водио 4-1 у првој сесији, али је Вејклин освојио три узастопна фрејма за изједначење на 4-4. У другој сесији, Робертсон је прешао у вођство од 7-6, а затим освојио последња три фрејма сесије како би повећао своју предност на 10-6. Робертсон је такође освојио три узастопна фрејма у трећој сесији и осигурао победу од 13-7. Прокоментарисао је: „Био је то заиста пријатан меч јер Крис [Вејклин] и ја играмо на сличан начин, увек покушавајући да нападамо.” Вејклин је изјавио: „Осећам да напредујем из године у годину, али сам био неконстантан.”[62] Селби је отворио свој меч против Вуа Јизеа узастопним троцифреним брејковима од 123 и 124 поена. Било је 4-4 на крају прве сесије. У другој сесији, Ву је повео са 9-6, али је Селби освојио последњу партију сесије брејком од 81 поена, за 9-7. У финалној сесији, Селби је смањио предност на само једну партију заостатка при резултату 10-9, али је Ву вратио две партије предности освојивши 20. фрејм који је трајао 53 минута. Селби је у фрустрацији ударио штапом о сто након што је промашио црвену куглу у 21. фрејму, који је Ву добио за вођство од 12-9. Ву је потом осигурао победу од 13-11.[63] Назвавши меч „тешким и исцрпљујућим”, Ву је изјавио: „Провео сам много времена у дефанзивној размени удараца у скоро свакој партији. Срећним ме је учинило то што сам могао равноправно да се надмећем са њим. Ово је први пут да осећам да сам одиграо тако добро у одбрани.” Селби је похвалио свог противника након меча, рекавши: „Ву је млад, још увек воли игру и нема превише ожиљака из претходних битака. Срећно момку, заиста ми је драг. Мислим да је он будући светски шампион. То би могло да се деси већ ове године, а ако не сада, верујем да ће током каријере вероватно освојити титулу у неком тренутку. Толико је добар.”[64]

Четвртфинала

[уреди | уреди извор]

Мечеви четвртфинала играни су 28. и 29. априла у формату бољи из 25 партија, кроз три сесије. Суочивши се са Шоном Марфијем, бранилац титуле Џао направио је брејк од 122 поена за освајање прве партије, узео и другу иако је заостајао 60 поена, и освојио трећу брејком од 57 за вођство од 3-0. Марфи је затим освојио пет узастопних партија, узевши и шести и осми фрејм на последњој ружичастој кугли, те је водио 5-3 након прве сесије.[65] Марфи је водио 7-5 на паузи друге сесије. Џао је освојио три од последње четири партије сесије, направивши троцифрени брејк од 117 у 15. партији, чиме је изједначио резултат на 8-8. У финалној сесији, Марфи је освојио 17. партију брејком од 96, али је Џао узео 18. брејком од 71. Марфи је затим направио брејкове од 80 и 70 поена док је везивао три узастопне партије за вођство од 12-9. Џао је смањио на 12-10, али је Марфи потом довршио победу од 13-10, уз помоћ брејка од 69. „Шон [Марфи] је играо заиста добро и ставио ме под велики притисак. Играо је савршен снукер и заслужио је победу”, изјавио је Џао након меча. „Он је веома добар играч и честитам му. Давао сам му неке веома тешке дуге кугле, али је данас могао све да убаци.”[66] Џао је постао 21. играч који је искусио „проклетство Крусибла” - ниједан шампион који је први пут освојио титулу није успео да је одбрани откако се турнир преселио у Крусибл 1977. године.[4]

BERJAYA
Вицешампион из 2013. године, Бари Хокинс (фотографија са такмичења) поражен је од Марка Алена и тако пропустио шансу да се врати у полуфинале светског првенства по први пут од 2018. године.

Суочивши се са Марком Аленом, Бари Хокинс је повео са 4-3. Ален је водио са 56 поена у последњем фрејму сесије када је промашио црвену; Хокинс је направио чишћење од 63 за вођство од 5-3. У другој сесији, Ален је освојио девети фрејм на последњој црној, али је Хокинс узео наредна два брејковима од 89 и 96. Ален је освојио 12. фрејм, па је Хокинс на паузи водио са 7-5. Ален је направио брејк од 138, што је био 700. троцифрени брејк у његовој професионалној каријери. Хокинс је одговорио чишћењем стола од 140 поена, али је Ален направио још један троцифрени брејк од 131. Ален је освојио последњи фрејм сесије на последњој ружичастој за изједначење на 8-8.[67] Ален је повео са 10-8, али је Хокинс узвратио брејковима од 70 и 83 за изједначење на 10-10. Резултат је поново био изједначен на 11-11, али је Ален затим направио троцифрени брејк од 104 за вођство од 12-11. У 24. партији, Хокинс је имао 42 поена предности када је промашио црну, а Ален је направио брејк од 59 пре него што је снукеровао Хокинса на последњој црвеној. Хокинсу је упала црвена док је излазио из снукера, а затим је покушао да прислони белу иза ружичасте, али није успео да је погоди те је направио фаул и сам себе снукеровао. Из прилике која је уследила, Ален је осигурао победу од 13-11, пласиравши се у треће четвртфинале светског првенства у каријери. Ален је рекао: „На крају је то било олакшање јер је Бари [Хокинс] играо заиста добро. Делови меча су били на нестварном нивоу, тако да победа у оваквом мечу показује где се моја игра тренутно налази.” Додао је: „Осећао сам се напето данас, али сам убацио неке важне кугле. Нисам желео да оде у 12-12, па ми је срце сишло у пете када је Барију упала она црвена. Али када је оставио белу кратку пре ружичасте, у себи сам се превртао преко главе.”[68][69]

BERJAYA
Шампион из 2010. године Нил Робертсон поражен је резултатом 13-10 од Џона Хигинса тако што је изгубио седам од последњих осам партија.

Хигинс, који је наступао у свом 20. четвртфиналу светског првенства, био је изједначен на 2-2 са Робертсоном на паузи у сесији. Робертсон је потом освојио три од наредне четири партије, узевши 56-минутни осму партију на бојама, за вођство од 5-3 након прве сесије.[70] У другој сесији, Робертсон је повео са 6-3 пре него што је Хигинс брејковима од 51, 86 и 126 изједначио на 6-6. Робертсон је повео 9-6, али је Хигинс брејком од 80 смањио заостатак на 9-7.[66] Хигинс је почео финалну сесију брејковима од 66 и 77 за изједначење на 9-9. Робертсон је направио брејк од 77 за вођство од 10-9, али је Хигинс освојио 20. партију након што је Робертсон убацио белу куглу играјући на последњу зелену, поново изједначивши на 10-10. Након паузе, Хигинс је освојио 21. партију, узео 54-минутни 22. партију чишћењем боја за победу од једног поена разлике и наставио до коначне победе од 13-10, освојивши седам од последњих осам партија у мечу. „Мислим да се у последње две године десила промена у менталитету, не падам више толико духом”, изјавио је Хигинс након меча. „Заиста мислим да сам друга особа када долазим на турнире. Надам се доброј игри, али ако не иде, не иде. Имам бољи склоп у глави и мислим да ми је то помогло.” Ово је била 12. узастопна година како Робертсон није успео да се пласира у полуфинале, након што је последњи пут био међу четири најбоља на првенству 2014. године. Прокоментарисао је: „Против [Хигинса] је увек било тешко. Само сам разочаран што нисам успео да наметнем свој стил игре.”[71]

Ву се суочио са Вафејем, а обојици је ово било прво четвртфинале светског првенства у каријери. Вафеј је повео са 2-1, али је Ву брејковима од 90, 56, 56 и 52 везао три партије за вођство од 4-2. У седмој партији, Ву је промашио плаву док је био у брејку од 29, а Вафеј је направио победнички брејк од 71. Резултат на паузи био изједначен 4-4.[67] Вафеј је отворио другу сесију троцифреним брејком од 106 поена, али је Ву затим освојио пет узастопних партија брејковима од 76, 71, 52, 102 и 92 за вођство од 9-5, да би завршио сесију са предношћу од 10-6.[72] Ву је такође освојио уводни фрејм финалне сесије брејком од 75. Вафеј смањио разлику на 11-7. Ву је затим направио тотално чишћење од 135 поена и стигао на партију до победе. Вафаи је ублажио пораз 20. партијом, али је Ву украо 21. партију и осигурао победу од 13-8. „За мене је поента у одржавању константно високог нивоа у постизању поена, као и у дефанзивној игри; све мора бити стабилно ако желите победу”, рекао је Ву након меча. „Уложио сам додатни труд како бих побољшао своју тактичку игру. У овакво дугим мечевима, морате све да радите добро да бисте на крају тријумфовали.” Вафеј је изјавио: „Претворио сам лошу сезону у много бољу, па се осећам позитивније и много тога сам научио.”[73]

Полуфинале

[уреди | уреди извор]
BERJAYA
Џон Хигинс (фотографија са такмичења) постао је најстарији полуфиналиста још од Реја Рирдона који је то учинио 1985. године. У свом 100. мечу у Крусиблу изгубио је од Марфија 17-15.

Полуфинални мечеви играни су 30. априла, 1. и 2. маја кроз четири сесије и до 17 партија.[27] Своје 12. полуфинале светског првенства, Џон Хигинс играо је против Шона Марфија. Ово је био 100. Шкотланђанинов меч у Крусибл театру, а постао је најстарији учесник полуфинала још од 1985. када је 52-огодишњи Реј Рирдон играо свој меч против Стива Дејвиса. Двојац се раније састајао два пута: 2005. године Шон Марфи је победио Хигинса у четвртфиналу на путу ка својој титули светског шампиона; 2009. године Хигинс је славио у финалу када је по трећи пут постао светски шампион. Марфи је повео са 3-1 уз брејкове од 68, 69 и 100. Хигинс, који је брејк од 50 поена, свој највећи брејк у сесији, успео је да изједначи резултат на 4-4 пред крај сесије. Британски новинар, Стив Сатклиф, изјавио је да се на Хигинсу виде трагови касне победе у мечу са Робертсоном.[74][75] Уједначена борба је настављена све док Хигинс није повео са 8-6, али Марфи успева да избори нерешен резултат на крају друге сесије.[76] Резултатска клацкалица је виђена на 9-9, 10-10 и 11-11. У 22. партији Марфи је нанизао 105, свој 100. троцифрени брејк у Крусибл театру и тако постао тек пети играч ком је то пошло за руком. Хигинс је одговорио са 70 и 101 и отишао на паузу са вођством од 13-11.[77] Марфи је последњи део игре отворио брејковима од 132 и 127, али је Хигинс вратио предност у две наредне партије за 15-13. До краја меча, свака партија је припала Марфију, а виђен је и брејк од 105 поена. "Осећам се исцрпљено", рекао је Шон Марфи и наставио: "Ако будем упола добар играч [као Џон] када будем имао 50 година, бићу срећан".[78]

BERJAYA
Марк Ален (фотографија са такмичења) изгубио је одлучујући фрејм од Вуа Јизеа, уз промашену меч куглу - праволинијску црну са тачке. Њихов меч видео је најдужи меч у историји Крусибла - 100 минута и 21 секунду.

У другом полуфиналу састали су се Марк Ален и Ву Јизе. Алену је ово било треће полуфинале светског првенства, док је Ву Јизе играо своје прво. Ву је постао четврти такмичар из Кине који је стигао до полуфинала светског првенства.[в] Прве две партије припале су Кинезу, Ален је изједначио на 2-2, али је по повратку са паузе Ву добио све игране партије и на ноћење отишао са убедљивом предношћу од 6-2.[79][75] Друга сесија је донела преокрет. Ален је водио 5-0 у сесији, а виђени су и брејкови од 145 и 121, све док се у 14. партији група од 8 црвених није формирала испред десне рупе на црној мантинели која је била блокирана црном куглом. Ву је константно враћао белу у групу црвених док је Ален слао на другу страну стола. Након 75 узастопних дефанзивних удараца, уз публику која је иронично почела да пљеска и скандира, директор турнира и арбитар планиран за финални меч, Роб Спенсер, дао је инструкцију Марселу Екарту, који је водио меч, да изда упозорење да ће доћи до поновног отпочињања партије уколико се ништа не промени у наредне три размене удараца. Ален, који је имао предност од 30 поена, пожалио се на то, али је упозорење остало дефинитивно и навело га да у свом последњем ударцу намерно убаци црну куглу из рикошета са црвенима.[80] Ву је добио ту партију након чега је игра одмах прекинута због дужине трајања сесије уз одиграних 6 од планираних 8 партија. Партија која је трајала чак 100 минута и 21 секунде постала је најдужа у историји Крусибл театра, а садржан је период од 56 минута без убачене кугле. Шестоструки шампион, Стив Дејвис, изјавио је да је партија била срамота за снукер, док је Стивен Хендри рекао да смо гледали најапсурднији фрејм у историји Крусибла.[81][82][83][84] Брејковима од 142, 76 и 121 Ву је повео 10-8, али је Ален уз 85 и 99 стигао до 10-10. Резултат на крају сесије био је 11-11.[85] Прва предност од две партије виђена је када је Ален повео 16-14 и дошао на партију од победе. Ален је нанизао 45 поена у 31. партији, али је Ву направио чишћење од 67 и смањио на 16-15. У следећој партији, након што је Ву промашио ружичасту фрејм куглу, Ален је промашио праволинијску црну са тачке, последњу куглу на столу. Одлучујући фрејм је кренуо брејком Алена од 47 након чега је изгубио позицију и омогућио Вуу да наниже победнички брејк од 71. "Осећам се лоше због Марка. Мислио сам да ћу изгубити, али сам добио шансу.", рекао је Ву Јизе преводиоцу будући да не говори енглески језик. "Имао сам своје шансе, али сам их упропастио, да будем искрен. Волим када сам под притиском, али данас се нисам добро носио са њим. Након оне црне, нисам ни заслужио са победим. Имао сам довољно прилика да победим.", суров је био Ален.[86][87][88]

Финале

[уреди | уреди извор]
BERJAYA
Ву Јизе (на фотографији са такмичења) поразио је Шона Марфија 18-17, и тако постао други најмлађи освајач турнира, као и други играч из Азије.

Финални меч игран је 3. и 4. маја, кроз четири сесије, до 18 партија, између 8. носиоца Шона Марфија и 10. Вуу Јизеа. Марфи, светски шампион из 2005. године, играо је укупно 4 претходна финала: након титуле 2005. године губио је 2009. (од Џона Хигинса), 2015. (од Стјуарта Бингама) и 2021. од Марка Селбија. Ву је играо своје прво финале турнира Троструке круне на светском првенству на ком је забележио своју прву победу из трећег наступа. Он је уједно трећи играч из Кине који је стигао до финала, након Динга и Џаа.[86] Роб Спенсер је био арбитар финала по први пут у својој каријери која је почела 2013. године на про туру.[19]

Ву је повео са 3-0 уз два брејка већа од 50 поена. Током треће партије, жена из гледалишта је прескочила баријеру која дели сто од трибина, али ју је Спенсер спречио да дође до стола и уђе у кадар камера. Демонстранткиња против телевизијске претплате за ББЦ убрзо је испраћена из дворане, а касније је идентификована као модел са друштвене мреже OnlyFans.[89] Марфи је нанизао 89, 98, 77 и 109 за прво вођство на мечу, а резултат на крају прве сесије био је 4-4.[90] Ву је повео са 8-5, али је Марфи смањио на 10-7 пред крај првог дана игре.[91]

Трећа сесија је почела далеко повољније за Марфија, док се Ву борио са далеким куглама. Првих пет партија припале су Енглезу и резултат је био 12-10 за Марфија. Ву је потом узео наредне три партије и поново повео пред последњи део меча.[92] Ву је повео 14-12, али је Марфи изједначио на 14-14. При резултату 15-14 за Кинеза, Марфи је надокнадио 70 поена предности и у две посете столу украо партију за изједначење. Поново је повео Ву, али је Марфи нанизао највећи брејк на мечу од 131 поена. Брејк од 45 поена који је Марфи имао у 33. партији није био довољан за освајање партије, а након промашене црвене Ву је нанизао 91 и себи обезбедио најмање одлучујућу партију. Ву је добио прилику да реши меч већ у следећој партији, али је промашио црну са тачке и препустио сто Марфију који је почистио све кугле уз 75 поена. Четврти пут у историји Крусибл театра, виђен је одлучујући фрејм у финалном мечу. Низ од 85 поена донео је Вуу Јизеу наслов светског шампиона.[93][94]

Ву је дошао до своје прве титуле светског шампиона, прве титуле Троструке круне и тек друге рангирне титуле. Он је постао други освајач најпрестижнијег турнира у снукеру који долази из Азије, други из Кине, али и други најмлађи са 22 године и 202 дана. Ву је четврти узастопни нови светски шампион што је нови рекорд у континуитету освајача.[94][95] Уз то, по четврти пут заредом на снази ће бити активно проклетство Крусибла. "Веома ми је драго што сам могао да играм овде данас", изјавио је Ву и наставио: "Играо сам за моју породицу, за себе и уза Кину. Моји родитељи су прави шампиони. Од када сам напустио школу [да би се посветио снукеру], мој отац је уз мене. Моја мама је такође прошла свашта ових година. Они су извор моје снаге и много их волим."[96] Изгубивши четврто финале светског првенства након титуле из 2005. године, Марфи је прокоментарисао: "Био је одличан меч. Било је свега. Ву је један од најталентованијих играча које сам гледао. Не осећам да сам изгубио финале - Ву је победио у њему. Нисам могао да покушам боље и веома сам поносан на своју игру." Ву је завршио сезону као 4. так планете, остваривши највиши пласман у дотадашњој каријери, док се Марфи попео на 6. место.[97] У коментару за Њујорк Тајмс, Тим Спирс је окарактерисао првенство као једно од бољих претходних година и навео да су полуфинални мечеви већ класици ове игре.[98]

Главни жреб

[уреди | уреди извор]

Жреб за главни део турнира приказан је испод. Бројеви у заградама након имена играча означавају носиоце (првих 16). Победници мечева су подебљани.[17][99][100]

Прво коло Друго коло Четвртфинале Полуфинале
бољи у 19 партија бољи у 25 партија бољи у 25 партија бољи у 33 партије
                           
18. април    
Кина Џао Синтунг (1) 10
24, 25. и 26. април
Енглеска Лијам Хајфилд 7  
Кина Џао Синтунг (1) 13
19. и 20. април
  Кина Динг Жунвеи (16) 9
Кина Динг Жунвеи (16) 10
28. и 29. април
Енглеска Дејвид Гилберт 5  
Кина Џао Синтунг (1) 10
18. и 19. април
Енглеска Шон Марфи (8) 13
Кина Жао Гудонг (9) 10
23. и 24. април
Кина Жу Јуелонг 6  
Кина Жао Гудонг (9) 3
20. и 21. април
  Енглеска Шон Марфи (8) 13
Енглеска Шон Марфи (8) 10
30. април, 1. и 2. мај
Кина Фан Женгју 9  
Енглеска Шон Марфи (8) 17
19. и 20. април
Шкотска Џон Хигинс (5) 15
Шкотска Џон Хигинс (5) 10
25, 26. и 27. април
Енглеска Али Картер 7  
Шкотска Џон Хигинс (5) 13
21. и 22. април
  Енглеска Рони О'Саливeн (12) 12
Енглеска Рони О'Саливeн (12) 10
28. и 29. април
Кина Хи Гућанг 2  
Шкотска Џон Хигинс (5) 13
21. и 22. април
Аустралија Нил Робертсон (4) 10
Енглеска Крис Вејклин (13) 10
25, 26. и 27. април
Енглеска Лијам Пулен 6  
Енглеска Крис Вејклин (13) 7
22. и 23. април
  Аустралија Нил Робертсон (4) 13
Аустралија Нил Робертсон (4) 10
Кина Панг Јуншу 6  
20. април    
Енглеска Кајрен Вилсон (3) 10
23, 24. и 25. април
Енглеска Стен Муди 7  
Енглеска Кајрен Вилсон (3) 9
18. и 19. април
  Северна Ирска Марк Ален (14) 13
Северна Ирска Марк Ален (14) 10
28. и 29. април
Кина Жанг Анда 6  
Северна Ирска Марк Ален (14) 13
18. и 19. април
Енглеска Бари Хокинс (11) 11
Енглеска Бари Хокинс (11) 10
24. и 25. април
Велс Метју Стивенс 4  
Енглеска Бари Хокинс (11) 13
18. и 19. април
  Велс Марк Вилијамс (6) 9
Велс Марк Вилијамс (6) 10
30. април, 1. и 2. мај
Пољска Антони Ковалски 4  
Северна Ирска Марк Ален (14) 16
22. април
Кина Ву Јизе (10) 17
Енглеска Марк Селби (7) 10
26. и 27. април
Велс Џек Џоунс 2  
Енглеска Марк Селби (7) 11
20. и 21. април
  Кина Ву Јизе (10) 13
Кина Ву Јизе (10) 10
28. и 29. април
Кина Леј Пејфан 2  
Кина Ву Јизе (10) 13
22. и 23. април
Иран Хосеин Вафеј 8
Кина Си Ђахуј (15) 3
25, 26. и 27. април
Иран Хосеин Вафеј 10  
Иран Хосеин Вафеј 13
21. април
  Енглеска Џад Трамп (2) 12
Енглеска Џад Трамп (2) 10
Енглеска Гери Вилсон 5  

Финале

[уреди | уреди извор]
Финале (бољи у 35 партија)

Крусибл театар, Шефилд; 3. и 4. мај 2026.

Судија меча: Енглеска Роб Спенсер

Енглеска Шон Марфи (8) 17 - 18 Кина Ву Јизе (10)
Играч Прва сесија: 4-4
Партија 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Марфи 50 50 (50) 53 95 (85) 98 (98) 90 (77) 118 (109) 32 НИ НИ
Ву 72 (51) 60 86 (61) 0 0 24 1 74 (65) НИ НИ
Играч Друга сесија: 3-6 (7-10)
Партија 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Марфи 1 16 80 (72) 8 8 83 (70) 29 66 39 НИ
Ву 82 (82) 106 (103) 32 72 89 (89) 0 97 (66) 1 91 (91) НИ
Играч Трећа сесија: 5-3 (12-13)
Партија 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Марфи 103 76 (76) 62 (52) 120 (59, 55) 67 (60) 0 1 5 НИ НИ
Ву 37 9 13 2 37 93 (64) 73 121 (61, 60) НИ НИ
Играч Четврта сесија: 5-5 (12-13)
Партија 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Марфи 1 82 (82) 75 56 73 (65) 0 131 (131) 45 75 (75) 8
Ву 88 (88) 0 26 60 70 (70) 65 (56) 1 91 (91) 43 85 (85)
131 највећи брејк 103
2 троцифрених брејкова 1
14 брејкова преко 50 15
Кина Ву Јизе је победник Светског првенства у снукеру 2026.

победник у партији (највећи брејк)

НИ = није игран

Троцифрени брејкови

[уреди | уреди извор]

Укупно је виђено 81 троцифрених брејкова.[101] Највећи брејк направио је Марк Ален, док је највише троцифрених брејкова нанизао Шон Марфи.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Термин "класа '92." односи се на тројицу вишеструких светских шампиона: О'Саливена, Хигинса и Вилијамса, који су постали професионалци 1992. године.
  2. ^ Лука Бресел и Кајрен Вилсон испадали су у првим колима 2024. односно 2025. године.
  3. ^ Претходна тројица су Динг Жунвеј, Џао Синтунг и Си Ђахуј. Динг је био финалиста, док је Синтунг постао први светски шампион из Кине.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Halo Returns As Headline Partner Of 2026 World Championship”. World Snooker Tour (на језику: енглески). 11. 3. 2026. Приступљено 19. 3. 2026. 
  2. ^ Sutcliffe, Steve (2025-05-05). „World Snooker Championship 2025: Zhao Xintong claims historic victory over Mark Williams in Crucible final”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-06. 
  3. ^ Chowdhury, Tasnim (2025-04-17). „What is the Crucible curse at the World Snooker Championship?”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-06. 
  4. ^ а б Caulfield, David (2026-04-29). „Majestic Shaun Murphy inflicts Curse of the Crucible on Zhao Xintong”. SnookerHQ.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-29. 
  5. ^ Everton, Clive (1986). The History of Snooker and Billiards. Haywards Heath: Partridge Press. стр. 50. ISBN 978-1-85225-013-3. 
  6. ^ Turner, Chris (2008). „World Professional Championship”. Chris Turner's Snooker Archive. Архивирано из оригинала 6. 6. 2016. г. Приступљено 31. 3. 2024. 
  7. ^ „Joe Davis, a snooker champion who retired unbeaten, Was 77”. The New York Times (на језику: енглески). 11. 7. 1978. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 22. 10. 2023. г. Приступљено 31. 3. 2024. 
  8. ^ а б „Halo World Championship”. World Snooker Tour. Архивирано из оригинала 10. 4. 2024. г. Приступљено 10. 4. 2024. 
  9. ^ „World Snooker Championship in Sheffield”. Sheffield City Council. Архивирано из оригинала 25. 2. 2024. г. Приступљено 31. 3. 2024. 
  10. ^ Sutcliffe, Steve (3. 5. 2022). „World Snooker Championship 2022: Ronnie O'Sullivan plays down record-equalling seventh title”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 22. 10. 2023. г. Приступљено 29. 3. 2024. 
  11. ^ Millington, Sarah (2. 2. 2024). „Looking back to 1990: when Stephen Hendry became a snooker champion”. News and Star (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 3. 2024. г. Приступљено 31. 3. 2024. 
  12. ^ Hammer, Michael (22. 1. 2024). „Ronnie O'Sullivan's career statistics and records as he targets an eighth World Snooker Championship title at the Crucible”. Sporting Life (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 3. 2024. г. Приступљено 31. 3. 2024. 
  13. ^ „World Snooker Championship 2025: Ronnie O'Sullivan set for return”. BBC Sport (на језику: енглески). 2025-04-22. Приступљено 2025-04-22. 
  14. ^ Emons, Michael (2025-04-22). „World Snooker Championship: Returning Ronnie O'Sullivan holds lead over Ali Carter”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-22. 
  15. ^ Sutcliffe, Steve (2025-05-05). „Zhao claims historic victory over Williams in Crucible final”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-06. 
  16. ^ „World Championship 2026”. World Snooker Tour. Приступљено 6. 5. 2025. 
  17. ^ а б „2026 Halo World Championship”. snooker.org. 20. 3. 2026. Приступљено 20. 3. 2026. 
  18. ^ „Calendar 2025/2026 - snooker.org”. www.snooker.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-09-19. 
  19. ^ а б „Spencer to referee maiden Crucible final”. World Snooker Tour (на језику: енглески). 5. 3. 2026. Приступљено 6. 3. 2026. 
  20. ^ „Huge 147 Bonus Chance Starts at Saudi Arabia Snooker Masters”. World Snooker Tour. 4. 8. 2025. 
  21. ^ „Youngest snooker player: Michal Szubarczyk, 15, sets World Championship record”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-07. Приступљено 2026-04-24. 
  22. ^ „Snooker legend White aiming to end twenty years of hurt with romantic Crucible return”. Totally Snookered (на језику: енглески). 2026-04-05. Приступљено 2026-04-24. 
  23. ^ „Snooker star upset after being docked frame exits World Championship in a decider”. Totally Snookered (на језику: енглески). 2026-04-12. Приступљено 2026-04-24. 
  24. ^ Tour, World Snooker (2025-11-24). „Chang Maximum Breaks 147s Record”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-24. 
  25. ^ Hermund �rdalen. „World Championship Qualifiers 2026 - snooker.org”. www.snooker.org (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-25.  replacement character у |last= на позицији 9 (помоћ)
  26. ^ „2025-26”. SnookerInfo (на језику: енглески). 2025-05-13. Приступљено 2026-04-25. 
  27. ^ а б „World Snooker Championship 2026: Match schedule, full draw, BBC TV times and when does Ronnie O'Sullivan play?”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-16. Приступљено 2026-04-26. 
  28. ^ „World Snooker Championship: Zhao Xintong beats Liam Highfield in first round at Crucible”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-18. Приступљено 2026-04-26. 
  29. ^ Tour, World Snooker (2026-04-18). „Zhao Takes First Step In Crucible Quest”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  30. ^ Tour, World Snooker (2026-04-19). „Fighting Fit Allen Hits Zhang For Six”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  31. ^ Tour, World Snooker (2026-04-19). „Xiao Surges Past Zhou”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  32. ^ „World Snooker Championship: Zhao Xintong beats Liam Highfield in first round at Crucible”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-18. Приступљено 2026-04-26. 
  33. ^ Tour, World Snooker (2026-04-19). „Williams Is Poles Apart”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  34. ^ а б Tour, World Snooker (2026-04-19). „Hawkins Ends Five-Year Crucible Drought”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  35. ^ а б „World Snooker Championship 2026: Kyren Wilson produces superb fightback to beat Stan Moody, 19”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-20. Приступљено 2026-04-26. 
  36. ^ Tour, World Snooker (2026-04-20). „Higgins Maintains First Round Winning Streak”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  37. ^ Tour, World Snooker (2026-04-20). „Come-Back Kyren Gives Stan The Moody Blues”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  38. ^ Tour, World Snooker (2026-04-21). „Wonderful Wu Scores First Crucible Win”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  39. ^ „Ronnie O'Sullivan in control against China's He Guoqiang in first round of World Snooker Championship”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-21. Приступљено 2026-04-26. 
  40. ^ Tour, World Snooker. „Home of World Snooker”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  41. ^ „Ronnie O'Sullivan breezes through to set up John Higgins tie at World Snooker Championship”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-22. Приступљено 2026-04-26. 
  42. ^ Tour, World Snooker (2026-04-22). „O'Sullivan Sets Up Higgins Clash”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  43. ^ Tour, World Snooker (2026-04-22). „Wakelin Excited By New Generation”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  44. ^ Tour, World Snooker (2026-04-22). „Selby Relieved To End Crucible Losing Streak”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  45. ^ Tour, World Snooker (2026-04-23). „Si First Seed To Fall As Vafaei Shines”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  46. ^ Tour, World Snooker (2026-04-23). „Robertson Victory Completes Opening Round”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  47. ^ „2026 World Snooker Championship: Neil Robertson victory equals Crucible seeds record”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-23. Приступљено 2026-04-26. 
  48. ^ Tour, World Snooker (2026-04-24). „Murphy Crushes Xiao With A Session To Spare”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  49. ^ „World Snooker Championship 2026: Shaun Murphy beats Xiao Guodong with session to spare”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-24. Приступљено 2026-04-26. 
  50. ^ Tour, World Snooker (2026-04-24). „Allen Leads Wilson Ahead Of Final Session”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  51. ^ Tour, World Snooker (2026-04-25). „Pistol Shoots Down Warrior To Make Quarters”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  52. ^ „Ronnie O'Sullivan leads John Higgins; Mark Williams loses to Barry Hawkins at World Snooker Championship”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-25. Приступљено 2026-04-26. 
  53. ^ Tour, World Snooker (2026-04-24). „Hawkins Grinds Out Lead Over Williams”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  54. ^ Tour, World Snooker (2026-04-25). „Hawkins Powers Past Williams”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  55. ^ „Ronnie O'Sullivan leads John Higgins; Mark Williams loses to Barry Hawkins at World Snooker Championship”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-25. Приступљено 2026-04-26. 
  56. ^ Tour, World Snooker (2026-04-25). „Hawkins Powers Past Williams”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-29. 
  57. ^ Tour, World Snooker (2026-04-27). „Higgins Beats O'Sullivan With Huge Fight-Back”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-29. 
  58. ^ „John Higgins recovers to beat Ronnie O'Sullivan in Crucible epic, but Judd Trump is eliminated”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-27. Приступљено 2026-04-29. 
  59. ^ Tour, World Snooker (2026-04-24). „Allen Leads Wilson Ahead Of Final Session”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-26. 
  60. ^ Tour, World Snooker (2026-04-27). „Vafaei Stuns Trump To Reach Quarters”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-29. 
  61. ^ „John Higgins recovers to beat Ronnie O'Sullivan in Crucible epic, but Judd Trump is eliminated”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-27. Приступљено 2026-04-29. 
  62. ^ Tour, World Snooker (2026-04-27). „Robertson Sets Up Higgins Quarter-Final”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-29. 
  63. ^ Tour, World Snooker (2026-04-27). „Wu Scores First Win Over Selby To Make Quarters”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-29. 
  64. ^ „John Higgins recovers to beat Ronnie O'Sullivan in Crucible epic, but Judd Trump is eliminated”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-27. Приступљено 2026-04-29. 
  65. ^ Tour, World Snooker (2026-04-28). „Murphy Comes From 3-0 Down To Lead Zhao”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-29. 
  66. ^ а б „World Championship 2026: Shaun Murphy dashes Zhao Xintong's hopes of lifting Crucible curse”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-29. Приступљено 2026-04-29. 
  67. ^ а б „World Championship 2026: Defending champion Zhao Xintong fights back against Shaun Murphy”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-28. Приступљено 2026-04-29. 
  68. ^ Tour, World Snooker. „Home of World Snooker”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-29. 
  69. ^ „World Championship 2026: Shaun Murphy dashes Zhao Xintong's hopes of lifting Crucible curse”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-29. Приступљено 2026-04-29. 
  70. ^ Tour, World Snooker (2026-04-28). „Robertson Goes 5-3 Up On Higgins”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-01. 
  71. ^ Tour, World Snooker. „Home of World Snooker”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-01. 
  72. ^ Tour, World Snooker (2026-04-29). „Magician Casts Spell As Crucible Curse Strikes Again”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-01. 
  73. ^ Tour, World Snooker (2026-04-29). „Sensation Wu Into Semi-Finals”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-01. 
  74. ^ Tour, World Snooker (2026-04-30). „Higgins And Murphy All Square”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-01. 
  75. ^ а б „World Championship 2026: John Higgins battles back in semi-final with Shaun Murphy, Wu Yize leads Mark Allen”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-04-30. Приступљено 2026-05-01. 
  76. ^ Tour, World Snooker (2026-05-01). „Higgins And Murphy Locked At 8-8”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-03. 
  77. ^ Tour, World Snooker (2026-05-01). „Higgins Takes Step Towards Crucible Final”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-03. 
  78. ^ Tour, World Snooker (2026-05-02). „Murphy Into Fifth Crucible Final”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-03. 
  79. ^ Tour, World Snooker (2026-04-30). „Wu In the Groove With 6-2 Lead”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-01. 
  80. ^ Squires, Neil (2026-05-01). „Longest-ever frame at Crucible but Wu Yize edges closer to history”. www.thetimes.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-03. 
  81. ^ „World Snooker Championship 2026: Wu Yize level with Mark Allen after longest Crucible frame”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-05-01. Приступљено 2026-05-03. 
  82. ^ sport, Guardian; Media, P. A. (2026-05-01). „Allen and Wu toil in 100-minute frame ‘embarrassment’, Higgins leads Murphy”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2026-05-03. 
  83. ^ Tour, World Snooker (2026-05-01). „Allen Fights Back As New Longest Frame Record Set”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-03. 
  84. ^ „‘Embarrassment’: Pundits fume as Allen and Wu play longest frame in Crucible history”. The Independent (на језику: енглески). 2026-05-01. Приступљено 2026-05-03. 
  85. ^ Tour, World Snooker (2026-05-02). „Wu And Allen Remain All Square”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-03. 
  86. ^ а б „World Snooker Championship 2026 results: Wu Yize defeats Mark Allen in dramatic semi-final, Shaun Murphy beats John Higgins”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-05-02. Приступљено 2026-05-03. 
  87. ^ Tour, World Snooker (2026-05-02). „Wu Beats Allen In Dramatic Semi-Final”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-03. 
  88. ^ Media, P. A. (2026-05-02). „Allen ‘devastated’ after missed black as Wu faces Murphy in world snooker final”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2026-05-03. 
  89. ^ Hopkins, Jessica (2026-05-04). „World Snooker final disrupted by OnlyFans model’s anti-BBC protest a day after ‘Epstein files’ outburst”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2026-05-09. 
  90. ^ „World Snooker Championship 2026: Wu Yize in control of Crucible final against Shaun Murphy”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-05-03. Приступљено 2026-05-09. 
  91. ^ Tour, World Snooker (2026-05-03). „Wu Leads Murphy Overnight In Crucible Final”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-09. 
  92. ^ Tour, World Snooker (2026-05-04). „Wu Rallies To Secure Narrow Lead In Tense World Final”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-09. 
  93. ^ Tour, World Snooker (2026-05-04). „Wu Rules The World After Classic Crucible Final”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-09. 
  94. ^ а б „World Snooker Championship 2026: Wu Yize beats Shaun Murphy 18-17 to become second-youngest Crucible champion”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-05-04. Приступљено 2026-05-09. 
  95. ^ Tour, World Snooker (2026-05-04). „Wu Rules The World After Classic Crucible Final”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-09. 
  96. ^ Tour, World Snooker (2026-05-04). „Wu Rules The World After Classic Crucible Final”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-09. 
  97. ^ Hermund �rdalen. „Rankings 2025/2026 - snooker.org”. www.snooker.org (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-09.  replacement character у |last= на позицији 9 (помоћ)
  98. ^ Spiers, Tim (2026-05-04). „Wu Yize becomes second-youngest snooker world champion after 10-hour match”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2026-05-09. 
  99. ^ „Halo World Championship 2026 matches”. World Snooker Tour. 16. 4. 2026. Приступљено 2026-03-20. 
  100. ^ „2026 Halo World Championship draw”. World Snooker Tour. 16. 4. 2026. 
  101. ^ „Centuries: World Championship – 78”. snookerinfo.co.uk. Приступљено 3. 5. 2026. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_снукеру_2026.&oldid=30952963”