1974

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1950-е 1960-е 1970-е 1980-е 1990-е
Године:	1971 1972 1973 1974 1975 1976 1977
1974 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1974. је била проста година.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 20. јануар – Лавина се сручила у Менгусовску долину у Високим Татрама, затрпавши групу учесника школске обуке за скијање, усмртивши 12 људи.

• 1. јануар — Тродневна радна нееља у Великој Британији, услед несташице угља због рударског штрајка.
• 2. јануар — Нафтна криза: Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД-у на 55 миља на сат како би се штедио бензин током ОПЕЦ-овог ембарга.
• 11. јануар — Лидери Туниса и Либије, Боургуиба и Гадафи, прогласили уједињење у Арапску Исламску Републику - договор пропао убрзо.
• 18. јануар — Египатско-израелски споразум, уз помоћ Кисинџерове шатл дипломатије: Израелци се повлаче на 20 км од Суецког канала, тампон зону заузима мисија УНЕФ.
• 19 — 20. јануар — Битка за Парацелска острва: снаге НР Кине одбиле јужновијетнамски покушај да поврате контролу над Парацелским острвима и успоставиле сопствену контролу над подручјем.
• 20. јануар — Први, непланирани, лет америчког ловца F-16 фајтинг фалкон - први званични 2. фебруара (у служби од 1980).
• 24. јануар — Председник Тогоа Гнасингбе Еyадема преживео пад авиона на северу земље - оптужује Французе за саботажу.
• 24. јануар — Председник Брот у посети Индији, Бангладешу, Непалу и Сирији. Након повратка има шестонедељни грип.
• 27. јануар — Умро Георгиос Гривас, лидер кипарског покрета ЕОКА Б за уједињење са Грчком - организација долази под контролу грчке војне хунте (Димитриос Иоаннидис).
• 30. јануар — Представници филозофских факултета из Љубљане, Загреба и Београда се састали у Љубљани и покренули иницијативу за оснивање Савеза студената филозофских факултета Југославије, који би усвојио Нацрт резолуције о приликама у земљи - резолуција забрањена, аутори осуђени у септембру (међу њима су Зоран Ђинђић и Лино Вељак).
• јануар, крајем - Основана специјална комисија за испитивање оних који су у контакту са Јованком Броз и какав утицај имају на њу - чланови комисије мисле да би Јованка хтела узети власт, почевши од иностраних послова и војске. Власти ће дискутовати о Јованци на 59 састанака до 1988.

Фебруар

• 1. фебруар — У пожару у 25-спратној згради "Јоелма" у Сао Паулу (Бразил) погинуло је 189 особа.
• 4. фебруар — Симбионска ослободилачка армија отела наследницу Пати Херст - од априла наизглед постаје једна од њих.
• 7. фебруар — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства.
• 8. фебруар — Завршена америчка мисија Скајлаб 4, тројица астронаута се вратила на земљу после 84 дана.
• 12. фебруар — Југославија, Мађарска и Чехословачка потписале споразум о градњи Јадранског нафтовода. - предвиђени капацитет 34 милиона тона годишње, 24 за СФРЈ, по пет за остале две земље.
• 13. фебруар — Александар Солжењицин протеран из СССР, одузето му је држављанство.
• 21. фебруар —  Скупштина СФРЈ је донела нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице.
  • Наредних дана донесени и нови устави република и покрајина - ове друге су раније имале статуте, истовремено су део Србије и конститутивни делови федерације, имају законодавну, извршну и судску власт.
  • Створена је "застрашујућа административна машина" са око милион делегата, административаца итд. Нови систем сматрају конфедерацијом осам партија, служби, држава и економија. Добрица Ћосић сматра да су легитимисани сепаратизам и уништење Југославије. Главне позиције су у републичким партијама, у федерацију се често шаљу они који су у мањини у републици.
  • Републике могу самостално узимати стране зајмове, тако да задужење у другој половини '70-тих расте од 4,6 до 16 милијарди долар. У инвестицијском таласу тих година је започела градња 40.000 објеката. Оснивају самосталне територијалне обране, које ће се касније трансфомисати у државне војске.
• 22. фебруар — Пакистан признао независност Бангладеша (бивши Источни Пакистан, независност проглашена 1971).
• 27. фебруар — Криза у Етиопији: након нереда због скупоће и војних побуна, премијер Аклилу Хабте-Wолд дао оставку,
• 28. фебруар — Избори у УК дају замрзнути парламент, опозициони лабуристи имају релативну већину од 301:297 према конзервативцима.

Март

• 3. март — У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 особа у турском путничком авиону DC-10, који се срушио близу Париза.
• 4. март — Премијер Уједињеног Краљевства, члан Конзервативне партије, Едвард Хит подноси оставку, а наслеђује га лабуриста Харолд Вилсон, који је претходно водио државу од 1964. до 1970. године.
• 10. март — Јапански поручник Хиро Онаде предао се филипинским властима, после 29 година скривања у џунгли објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана.
• 29. март — Група кинеских сељака из покрајине Шенси је открила хиљаде глинених статуа које су представљале војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга.

Април

• 11. април — Премијерка Израела Голда Меир принуђена на оставку након извештаја Агранатове комисије о пропустима у Јомкипурском рату.
• 11. април — Палестински герилци убили 18 израелских цивила у Кирјат Шмони на крајњем северу Израела.
• 14. април — Коментар у московској "Известији" поздравља окретање политичкој и економској комунистичкој ортодоксији у Југославији, јер политичка либерализација и економика слободног тржишта "нису функционисали".
• 15. април — Први председник Нигера Хамани Диори збачен у војном удару, следи Сеyни Коунтчи (до 1987) - у земљи је несташица хране услед суше.
• 18. април — Припадници Организације исламског ослобођења заузели Војну техничку школу у Каиру, надали се да ће узетим оружјем убити Анвар ел Садата и прогласити исламску државу.
• 21. април — Побуњеници Хисене Хабреа ухватили троје Европљана, и убили једну жену, на северу Чада ради откупа - француска археологиња Франсоисе Клаустре пуштена тек 1977.
• 24. април — Афера Гуиллауме: Гüнтер Гуиллауме, асистент западнонемачког канцелара Вили Бранта, ухапшен због шпијунирања за Источну Немачку.
• 25. април — "Револуција каранфила" у Португалу: војска, незадовољна колонијалним ратовима, збацила владу Марцела Цаетана (добио азил у Бразилу) - окончано 48 година диктатуре коју је увео Салазар.
• 26. април — Савезна скупштина СФРЈ усвојила нови Закон о народној одбрани: територијална одбрана се третира као део јединствене оружане силе СФРЈ и најшири облик орга­низовања општенародног отпора у републици, покрајини и општини - ово је значајно јер су, након доношења устава, оружане снаге и милиција једине структуре са јакон унутрашњом организацијом.Такође су донети Закон о служби у оружаним снагама и Закон о војној обавези.
• 29. април — Основан је Универзитет Црне Горе у Подгорици.
• 30. април — Бела кућа објављује 1.200 страница редигованих транскрипата снимака, али конгресни комитет инсистира да се предају и траке.

Мај

• 7. мај — Немачки канцелар Вили Брант поднео оставку због Гуилаумове афере, од 16. 5. следи Хелмут Шмит (до 1982).
• 13. мај — Обележава се 30 година службе безбедности у СФРЈ; у протеклих годину дана 448 особа је оптужено за "непријатељске" активности.
• 15. мај — Конституисање првог сазива Скупштине СФРЈ, Киро Глигоров изабран за њеног председника. На челу Савезног већа је Данило Кекић а Већа република и покрајина Зоран Полич.
• 15. мај — Малотски масакр: у изралском нападу на школу коју су заузели палестински командоси, страдало је 25 талаца, од чега 22 деце. Израелци сутрадан бомбардују палестинске циљеве у Либану.
• 16. мај — Јосип Броз Тито проглашен за доживотног председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, без ограничења трајања мандата.
• 17. мај — Џемал Биједић реизабран за предсједника Савезног извршног вијећа. Важнији ресори: Милош Минић (ино. послови), ген. Фрањо Херљевић (унутарњи, његово именовање се тумачи као стављање цивилне Службе безбедности под војну контролу), ген. Никола Љубичић (народна одбрана).
• 17. мај — Бомбе у Дублину и Монагхану: протестантски улстерски терористи детонирали више бомби у Републици Ирској, од чега је погинуло 33 људи - најкрвавији појединачни дан током "Невоља".
• 17. мај — Оружани окршај "Симбионске армије" и лосанђелеске полиције, праћен пожаром - гине шест симбионаца, укључујући лидера, а Хеарстова и један пар нису били присутни.
• 18. мај — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију.
• 18. мај — Смилинг Буда: Индија детонира прву нуклеарну бомбу - шеста нација на свету с таквом могућношћу, прва ван сталних чланица Савета безбедности УН.
• 19. мај — Председнички избори у Француској, други круг: Валери Жискар д’Естен победио Франсоа Митерана са 50,8 према 49,2% гласова
• 24. мај — Конференција за штампу Станета Доланца, секретара извршног бироа председништва СКЈ: не размишља се о избору Титовог наследника, међу приоритетима су економски развој, елиминација "технократије и бирократије" и тенденција према централизму или национализму.
• 27 — 30. мај — Десети конгрес СКЈ у београдском "Пиониру". Јосип Броз Тито изабран за председника СКЈ без ограничења мандата.
• 28. мај — Бомба на Пиаза дела Логиа у Бреши током антифашистичког протеста, осам мртвих.
• 30. мај — НАСА лансирала експериментални геостационарни сателит АТС-6 са многим новим технологијама.
• 31. мај — Споразум о дезангажману између Израела и Сирије: Израел се делимично повлачи, успостављена мисија УНДОФ која надгледа тампон зону на Голанској висоравни - формални крај Јомкипурског рата, мада не и мировни споразум између две земље.

Јун

• 6. јун – У близини Подолинца у округу Стара Љубовња (регион Источна Словачка), аутобус који је превозио децу на школском излету сударио се са приколицом камиона који је наилазио из сусрета. Откинута страна приколице пробила је аутобус у висини седишта и усмртила 9 деце.
• 7. јун — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме.
• 13. јун – У Франкфурту на Мајни почело је Светско првенство у фудбалу 1974..
• 29. јун — Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине.

Јул

• 1. јул — Умро аргентински председник Хуан Доминго Перон, наслеђује га супруга Изабела Перон (до 1976).
• 3. јул — Потписан Уговор о ограничењу подземних проба нуклеарног оружја, праг је 150 килотона.
• 7. јул — Финале светског првенства у фудбалу: Западна Немачка - Холандија 2:1, додељен је нови трофеј, јер је стари припао Бразилу у стално власништво (али украден је 1983).
• 11. јул — Уговор о пријатељству и сарадњи између СССР и Сомалије (Сомалија се повукла 1977, Огаденски рат)
• 15. јул —
  • Група грчких официра у кипарској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој извршила војни удар збацивши са власти председника и архиепископа Макариоса III.
  • Савезна скупштина Немачке је одобрила споразум о нормализацији односа између Чехословачке Социјалистичке Републике и Савезне Републике Немачке.
• јул — Албански министар одбране Бекир Балуку оптужен од Енвера Хоџе за покушај пуча - осуђен је на смрт са тројицом генерала, стрељан у новембру.
• јул — Етиопска војска, тј. комитет Дерг, хапси 150 припадника владајуће класе због наводне корупције, 22-тог ухапшен и премијер Енделкацхев Маконен - систематски се демонтирају царске институције.
• 19. јул — Шпански диктатор Франсиско Франко због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу I од Шпаније (до 2. 9.).
• 20. јул — (Прва) Турска инвазија Кипра.
• 20. јул — Турске снаге су извршиле десант на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији.
• 23. јул — Грчка војна влада је позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој.
• 26. јул — Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој.
• 24. јул — Погибија четворице југословенских алпиниста на Кавказу (Урсо Врдољак, Ненад Чулић, Виктор Табаковић, Анте Бедалов).
• 24. јул — Врховни суд САД једногласно пресуђује да Ричард Никсон мора предати снимке 64 разговора у Белој кући.
• 25. јул — Извршни биро СКЈ шаље ноту Политбироу КПСС поводом активности коминформиста.
• 26. јул — 21. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм "Ужичка република".
• 27. јул — Судски комитет Представничког дома САД одобрио први члан за опозив председника Никсона: ометање правде (у три следећа дана и за злоупотребу власти и непоштовање Конгреса).
• 28. јул — Отворен Његошев маузолеј на Ловћену на месту где је претходно срушена спомен црква у којој је владика Петар II Петровић Његош био сахрањен. рад Ивана Мештровића.
• 30. јул — Француски језик проглашен за (једини) званични језик у провинцији Квебек (потврђено повељом 1977.)

Август

• 8. август — Амерички председник Ричард Никсон је у телевизијском обраћању нацији најавио да ће сутрадан поднети оставку због афере Вотергејт.
• 9. август — Џералд Форд инаугурисан за 38. председника САД.
• 30. август — Код Загреба се догодила тешка железничка несрећа у којој је изгубило живот око 150 људи.

Септембар

• 4. септембар — Милица Костић, ученица Средње медицинске школе у Крушевцу, смртно је страдала у покушају да побегне од насилника, који су је отели и покушали да је напаствују, тако што је скочила са 11. спрата зграде у Крушевцу.
• 12. септембар — Војним пучем свргнут је са власти етиопски цар Хајле Селасије.
• 22. септембар — У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи.

Октобар

• 5. октобар — Kазне за саобраћајне прекршаје у СФРЈ удесетостручене. Смртност на путевима је велика, чак се сматра да је саобраћај најопаснији на свету.
• 5. октобар — У Чилеу убијен Мигуел Енрикез, генерални секретар Револуционарне левице.
• 7. октобар — У Новом Саду ухапшен Михајло Михајлов, због пет чланака објављених у западним новинама (следећег фебруара осуђен на седам година).
• 8. октобар — Председник САД Џералд Форд каже пред Kонгресом САД да је инфлација "државни непријатељ број један" и представља кампању Вид инфлатион нау - WИН, што убрзо постаје предмет подсмеха.
• 8. октобар — Мексичке територије Јужна Доња Kалифорнија и Кинтана Ро постају државе.
• 9. октобар — Објављено да су добитници Нобелове меморијалне награде за економику Фридрихх Хаyек и Гунар Мyрдал - Хаyекова либерална мисао ће утицати на економику и политику.
• 10. октобар — Нови избори у Уједињеном Kраљевству, Вилсонови лабуристи добијају апсолутну већину од три посланика (последња лабуристичка победа до 1997).
• 13. октобар — Фелипе Гонзалез постаје генерални секретар Шпанске социјалистичке радничке партије, на конгресу у предграђу Париза (премијер 1982-96).
• октобар - Бразилска војска приводи крају Операцију Марајоара, којом је уништена маоистичка Арагвајска герила.
• 19. октобар — Нијуе постаје самоуправан у слободној асоцијацији са Новим Зеландом.
• 23. октобар — Ђуро Ђуровић и Загорка Стојановић-Kојић осуђени у Београду на пет одн. три године затвора због писања чланака против режима за иностране публикације (Ђуровић пуштен 1977).
• 24. октобар — Поплављено 150 села у СФРЈ.
• 29. октобар — Земљотрес у Тузли, има материјалне штете.
• 30. октобар — Бокс-меч у Kиншаси - Мухамед Али поразио Џорџа Формана.
• 30. октобар — СФРЈ оптужује Аустрију да штити нацисте и толерише антијугословенске активности.

Новембар

• 4. новембар — Државни секретар САД Хенри Кисинџер у посети Југославији.
• 5. новембар — Избори за Конгрес САД, демократи добијају двотрећинску већину у Представничком дому, појачавају и већину у Сенату; изабрано је и неколико млађих демократа прозваних "Ватергрјт Бејбис". Неки нови у Сенату: Гари Харт, Патрицк Леахy, Џон Глен; у Дому: Хенри Ваxман, Крис Додд, Хенрy Хyде, Чак Грасли, Том Харкин, Џим Џефордс.
• 9. новембар — Боливијски диктатор ген. Хуго Банзер забранио политичку активност - ослања се само на војску а политичке вође је прогнао из земље.
• 12. новембар — Јужна Африка суспендована из Генералне скупштине УН због политике апартхејда.
• 13. новембар — Роналд Дефо Јр. убио свих шест чланова своје породице (родитеље, браћу и сестре) у Амитyвиле, Њујорк - из наводне поседнутости њихове куће проистиче роман (1977) и читава франшиза хорор филмова од 1979.
• 14. новембар — Београд је због финансијских тешкоћа одустао од организације Универзијаде, која је требало да се одржи септембра 1975 (биће одржана у Риму, а у Београду тек 2009.).
• 16. новембар — Порука из Аресиба: радио емисија послата у правцу лоптастог јата Месиер 13 у Херкулу.
• 17. новембар — Избори у Грчкој: убедљива већина за Караманлисову новоосновану Нову демократију.
• 18. новембар — Последице Нафтног шока: при ОЕЦД основана Међународна енергетска агенција, са седиштем у Паризу.
• 19. новембар — Народна скупштина Србије одобрила амандмане којима је повећана контрола над универзитетима и наставним особљем (тиче се професора са Филозофског факултета).
• 21. новембар — Експлодирале бомбе у два паба у Бирмингхаму, погинула 21 особа.
• 21 - 23. новембар — Девети конгрес Савеза социјалистичке омладине Југославије у београдском Дому синдиката (раније Савез омладине Југославије).
• 21. новембар — У Задру почело суђење 15-чланој "усташкој терористичкој групи".
• 22. новембар:
  • Организација за ослобођење Палестине добила је статус посматрача у УН.
  • Демократски избори и референдум у Грчкој окончали су период војне диктатуре и укинули монархију.
• 23. новембар — Масакр шездесеторице у Етиопији: Дерг погубио 54 званичника царског режима, у пуцњави убијена још шесторица.
• 24. новембар — Откривен скелет Луси, припаднице врсте Аустралопитхецус афаренсис.
• 24. новембар — Владивосточки самит: Леонид Брежњев и Џералд Форд договорили ограничење стратешког арсенала.
• 25. новембар — У Великој Британији ван закона је стављена терористичка Ирска републиканска армија, после догађаја у Бирмингхаму.
• 26. новембар — Јапански премијер Какуеи Танака подноси оставку под притиском оптужби за манипулацију земљом, наследиће га Такео Мики (до 1976).
• 29. новембар — У Кумровцу отворен Дом бораца и омладине Југославије, у којем је 1975. смјештена Политичка школа СКЈ "Јосип Броз Тито".
• 30. новембар — Председник Дахомеја Матхиеу Керекоу проглашава марксизам-лењинизам за државну идеологију (до 1989/90).

Децембар

• 8. децембар — Грађани Грчке на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије.
• 10. децембар — Јосип Броз и Хелмут Шмит, канцелар Савезне републике Немачке потписали су споразум, познатији као Брионска формула за решавање ратне штете, који је ратификован 26. децембра 1974. у Савезном већу Скупштине СФРЈ као Закон о ратификацији Споразума између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Савезне Републике Немачке о одобравању капиталне помоћи.

Рођења

Главна категорија: Рођени 1974.

Јануар

• 5. јануар — Ђорђе Светличић, српски фудбалер
• 12. јануар — Мелани Чизом, енглеска музичарка и глумица, најпознатија као чланица групе Spice Girls
• 16. јануар — Кејт Мос, енглески фотомодел
• 22. јануар — Ана Радмиловић, српска књижевница и новинарка (прем. 2017)
• 24. јануар — Ед Хелмс, амерички глумац, комичар и музичар
• 30. јануар — Кристијан Бејл, енглески глумац
• 30. јануар — Оливија Колман, енглеска глумица

Фебруар

• 5. фебруар — Борислав Стефановић, српски политичар и музичар
• 6. фебруар — Златко Болић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 7. фебруар — Стив Неш, канадски кошаркаш
• 8. фебруар — Сет Грин, амерички глумац, сценариста и продуцент
• 9. фебруар — Амбер Валета, америчка глумица и модел
• 10. фебруар — Елизабет Бенкс, америчка глумица и редитељка
• 13. фебруар — Роби Вилијамс, енглески музичар
• 15. фебруар — Џина Лин, порториканска порнографска глумица и модел
• 16. фебруар — Махершала Али, амерички глумац
• 18. фебруар — Јевгениј Кафељников, руски тенисер
• 19. фебруар — Дејан Луткић, српски глумац
• 22. фебруар — Џејмс Блант, енглески музичар
• 23. фебруар — Стефан Бернадис, француски клизач
• 26. фебруар — Себастјен Леб, француски аутомобилиста

Март

• 3. март — Игор Перовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 4. март — Младен Крстајић, српски фудбалер и фудбалски тренер
• 4. март — Аријел Ортега, аргентински фудбалер
• 5. март — Ева Мендес, америчка глумица и модел
• 5. март — Андреј Шепетковски, српски глумац
• 13. март — Томас Енквист, шведски тенисер
• 14. март — Грејс Парк, канадска глумица
• 15. март — Јана, српска певачица
• 17. март — Александра Ивошев, српска стрелкиња
• 23. март — Жауме Колет Сера, шпанско-амерички редитељ и продуцент
• 24. март — Алисон Ханиган, америчка глумица и ТВ водитељка
• 25. март — Ксенија Рапопорт, руска глумица
• 26. март — Тарибо Вест, нигеријски фудбалер
• 27. март — Гаиска Мендијета, шпански фудбалер
• 31. март — Стефан Олсдал, шведско-енглески музичар, најпознатији као басиста и гитариста групе Placebo
• 31. март — Милош Самолов, српски глумац

Април

• 3. април — Маркус Браун, амерички кошаркаш
• 9. април — Милена Марковић, српска песникиња, драмска списатељица и сценаристкиња
• 9. април — Џена Џејмсон, америчка порнографска глумица
• 11. април — Алекс Коређа, шпански тенисер
• 11. април — Триша Хелфер, канадска глумица и модел
• 12. април — Силвињо, бразилски фудбалер
• 13. април — Рубен Естлунд, шведски режисер и сценариста
• 15. април — Дени Пино, амерички глумац
• 17. април — Викторија Бекам, енглеска певачица и модна дизајнерка, најпознатија као чланица групе Spice Girls
• 18. април — Едгар Рајт, енглески режисер, сценариста, продуцент и глумац
• 22. април — Шаво Одаџијан, јерменско-амерички музичар, најпознатији као басиста групе System of a Down
• 23. април — Лара Мандић, српска кошаркашица
• 28. април — Пенелопе Круз, шпанска глумица
• 29. април — Ангун, индонежанско-француска музичарка

Мај

• 10. мај — Силван Вилтор, француски фудбалер
• 10. мај — Владислава Ђорђевић, српска глумица и певачица
• 11. мај — Беноа Мажимел, француски глумац
• 13. мај — Наташа Ђорђевић, српска певачица
• 16. мај — Лаура Паузини, италијанска музичарка
• 17. мај — Андреа Кор, ирска музичарка и глумица, најпознатија као чланица групе The Corrs
• 17. мај — Дамјано Томази, италијански фудбалер
• 21. мај — Фајруза Балк, америчка глумица и музичарка
• 23. мај — Горан Јагодник, словеначки кошаркаш
• 23. мај — Џул, америчка музичарка, глумица, продуценткиња, списатељица и песникиња
• 28. мај — Бојана Маљевић, српска глумица
• 30. мај — Биг Ел, амерички хип-хоп музичар (прем. 1999)
• 30. мај — Си Ло Грин, амерички музичар, музички продуцент и глумац
• 30. мај — Константинос Халкијас, грчки фудбалски голман
• 31. мај — Југослав Васовић, српски ватерполиста

Јун

• 1. јун — Аланис Морисет, канадска музичарка, музичка продуценткиња и глумица
• 1. јун — Мајкл Расмусен, дански бициклиста
• 2. јун — Лија Кернс, канадска глумица
• 3. јун — Сергеј Ребров, украјински фудбалер и фудбалски тренер
• 3. јун — Дејан Стојановић Кепа, српски музичар, најпознатији као бубњар групе Смак
• 7. јун — Махеш Бупати, индијски тенисер
• 7. јун — Бер Грилс, северноирски авантуриста
• 12. јун — Џејсон Мјуз, амерички глумац
• 13. јун — Душан Петковић, српски фудбалер
• 14. јун — Саша Дончић, словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер
• 18. јун — Винченцо Монтела, италијански фудбалер и фудбалски тренер
• 25. јун — Олга Радионова, хрватско-руска глумица, ТВ водитељка и модел

Јул

• 6. јул — Зе Роберто, бразилски фудбалер
• 8. јул — Гоца Тржан, српска певачица
• 8. јул — Драгослав Јеврић, српски фудбалски голман
• 8. јул — Жана Фриске, руска глумица, музичарка и модел (прем. 2015)
• 9. јул — Никола Ђуричко, српски глумац и ТВ водитељ
• 9. јул — Никола Шарчевић, шведско-српски музичар, најпознатији као басиста и певач групе Millencolin
• 11. јул — Андре Ојер, холандски фудбалер
• 12. јул — Шерон ден Адел, холандска музичарка, најпознатија као певачица групе Within Temptation
• 12. јул — Стелиос Јанакопулос, грчки фудбалер и фудбалски тренер
• 13. јул — Јарно Трули, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1
• 22. јул — Франка Потенте, немачка глумица и певачица
• 23. јул — Морис Грин, амерички атлетичар
• 24. јул — Харис Бркић, југословенски кошаркаш (прем. 2000)
• 25. јул — Адријана Јанић, америчка глумица и ТВ водитељка
• 26. јул — Сем Бим (Iron & Wine), амерички музичар
• 28. јул — Алексис Ципрас, грчки политичар, премијер Грчке (2015—2019)
• 29. јул — Џош Раднор, амерички глумац, редитељ, сценариста и музичар
• 30. јул — Хилари Сванк, америчка глумица и продуценткиња
• 31. јул — Емилија Фокс, енглеска глумица

Август

• 7. август — Мајкл Шенон, амерички глумац и музичар
• 9. август — Дерек Фишер, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер
• 14. август — Чаки Еткинс, амерички кошаркаш
• 15. август — Наташа Хенстриџ, канадска глумица и модел
• 16. август — Никола Куљача, српски ватерполиста
• 20. август — Ејми Адамс, америчка глумица
• 22. август — Ивана Петерс, српска музичарка
• 24. август — Џенифер Лин, америчка глумица
• 25. август — Бојан Костреш, српски политичар
• 30. август — Денис Вајланд, немачки фудбалер
• 31. август — Андреј Медведев, руски тенисер

Септембар

• 1. септембар — Филип Николић, француски музичар и глумац (прем. 2009)
• 2. септембар — Инари Вакс, америчка порнографска глумица
• 2. септембар — Саша Зорић, српски фудбалер
• 6. септембар — Горан Тробок, српски фудбалер
• 6. септембар — Сашо Филиповски, словеначки кошаркашки тренер
• 6. септембар — Тим Хенман, британски тенисер
• 7. септембар — Антонио Макдајс, амерички кошаркаш
• 10. септембар — Мирко Филиповић, хрватски боксер
• 10. септембар — Бен Волас, амерички кошаркаш
• 10. септембар — Рајан Филипи, амерички глумац
• 12. септембар — Нуно Валенте, португалски фудбалер и фудбалски тренер
• 15. септембар — Драган Ћирић, српски фудбалер
• 17. септембар — Рашид Волас, амерички кошаркаш
• 18. септембар — Сол Кембел, енглески фудбалер и фудбалски тренер
• 19. септембар — Дамир Мулаомеровић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 19. септембар — Викторија Силвстет, шведски глумица, певачица и модел
• 19. септембар — Џими Фалон, амерички глумац, комичар, ТВ водитељ, музичар, писац и продуцент
• 19. септембар — Сајријак Харис, енглески аниматор
• 22. септембар — Боривоје Адашевић, српски писац (прем. 2019)
• 25. септембар — Игор Богдановић, српски фудбалер
• 27. септембар — Паола Тојос, мексичка глумица
• 28. септембар — Тина Ивановић, српска певачица
• 29. септембар — Небојша Миловановић, српски глумац

Октобар

• 7. октобар — Карлот Перели, шведска музичарка
• 9. октобар — Чедомир Антић, српски историчар и политички активиста
• 10. октобар — Наике Ривели, италијанска глумица и певачица
• 12. октобар — Арон Лоув, канадски уметнички клизач
• 14. октобар — Џесика Дрејк, америчка порнографска глумица
• 16. октобар — Лора Ејнџел, чешка певачица, порнографска глумица, модел и редитељка
• 17. октобар — Метју Макфадјен, енглески глумац
• 28. октобар — Дејан Стефановић, српски фудбалер
• 28. октобар — Хоакин Финикс, порторикански глумац
• 29. октобар — Алберт Нађ, српски фудбалер и фудбалски тренер

Новембар

• 2. новембар — Нели, амерички репер.
• 5. новембар — Ангела Госов, немачка музичарка, најпознатија као певачица групе Arch Enemy
• 5. новембар — Дадо Пршо, хрватски фудбалер
• 5. новембар — Џери Стекхаус, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер
• 6. новембар — Зои Маклелан, америчка глумица
• 9. новембар — Алесандро дел Пјеро, италијански фудбалер
• 10. новембар — Кристина Ковач, српска музичарка и композиторка
• 11. новембар — Леонардо Дикаприо, амерички глумац и филмски продуцент
• 15. новембар — Чад Кругер, канадски музичар и музички продуцент, најпознатији као фронтмен групе Nickelback
• 16. новембар — Пол Скоулс, енглески фудбалер и фудбалски тренер
• 18. новембар — Клои Севињи, америчка глумица, модел и модна креаторка
• 27. новембар — Паров Стелар, аустријски музичар, музички продуцент и ди-џеј

Децембар

• 1. децембар — Коштиња, португалски фудбалер и фудбалски тренер
• 3. децембар — Албена Денкова, бугарска клизачица
• 3. децембар — Трина, америчка хип хоп музичарка и ТВ личност
• 4. децембар — Анке Хубер, немачка тенисерка
• 10. децембар — Мег Вајт, америчка музичарка
• 15. децембар — Никола Стојић, српски веслач
• 17. децембар — Феликс Лајко, мађарски музичар и композитор
• 17. децембар — Сара Полсон, америчка глумица
• 18. децембар — Вики Миљковић, српска певачица
• 18. децембар — Кери Бајрон, америчка уметница и ТВ водитељка
• 19. децембар — Јасмила Жбанић, босанскохерцеговачка редитељка и сценаристкиња
• 19. децембар — Славен Римац, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 22. децембар — Горан Караџић, српски кошаркаш
• 24. децембар — Иван Ранђеловић, српски фудбалски голман
• 24. децембар — Марсело Салас, чилеански фудбалер
• 29. децембар — Лена Богдановић, српска глумица

Смрти

Главна категорија: Умрли 1974.

Јануар

• 31. јануар — Семјуел Голдфиш, амерички филмски продуцент

Фебруар

• 24. фебруар — Синиша Станковић, српски биолог (* 1892)

Април

• 12. април — Јевгениј Вучетич, руски вајар

Јун

• 18. јун — Георгиј Жуков, маршал Совјетског Савеза

Јул

• 1. јул — Хуан Перон, аргентински политичар
• 9. јул — Ерл Ворен, амерички правник
• 24. јул — Џејмс Чедвик, енглески физичар (* 1891)

Август

• 26. август — Чарлс Линдберг, амерички авијатичар (* 1902)

Новембар

• 25. новембар — У Тант, бурмански политичар (* 1909)

Нобелове награде

• Физика — Сер Мартин Рајл и Ентони Хјуиш
• Хемија — Пол Џ. Флори
• Медицина — Алберт Клод, Кристијан де Дуве и Џорџ Е. Паладе
• Књижевност — Ејвинд Јонсон и Хари Мартинсон
• Мир — Председник Међународног мировног бироа и комисије за Намибију УН Шон Макбрајд (Ирска) и Еисаку Сато (佐藤榮作) (Јапан)
• Економија — Гунар Мирдал (Шведска) и Фридрик Хајек (УК)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума