1969
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1969 на Викимедијиној остави.
| |
| |
1969. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Марјан Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго.
- 1. јануар — Ступа на снагу Уставни закон о Чехословачкој федерацији - формиране су две социјалистичке републике, Чешка и Словачка (федерација траје до краја 1992).
- 1 — 4. јануар — Организација Народна демократија маршира од Белфаста до Дерија, где их нападају унионисти.
- 4. јануар — Ступа на снагу Међународна конвенција о елиминацији свих облика расне дискриминације.
- 10. јануар — Шведска је као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.
- 14. јануар — Велики пожар и низ експлозија који су избили на америчком носачу авиона УСС Ентерпрајз су усмртили 28 морнара, повредили 314 и уништили 15 авиона.
- 15. јануар — Совјетски Сојуз 5 лансиран, следећег дана се спојио са Сојузом 4, посаде су замениле места, први такав покушај.
- 16. јануар — Јан Палах се запалио у Прагу, умире три дана касније (Инвазија на Чехословачку 1968).
- 19/20. јануар — Нападнуто је складиште оружја у западнонемачком граду Лебаху, четири војника су убијена, а нешто муниције и оружја је украдено - два хомосексуалца су желела оружје ради изнуде.
- 20. јануар — Ричард Никсон инаугурисан за 37. председника САД.
- 22. јануар — Дезертер Виктор Иљин пуца на колону са Брежњевом и космонаутима из два Сојуза - један возач погинуо.
- 25. јануар — Ванредно стање проглашено у Шпанији због студентских и других протеста.
- 27. јануар — Јавно вешање 14 наводних шпијуна у Багдаду, од којих је 9 било Јевреја - Баас режим убија укупно 51 Јеврејина до августа.
- 28. јануар — Велико изливање нафте са приобалне платформе близу Санта Барбаре, Калифорнија - инспирација за први Дан планете Земље 1970. године.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — У Танзанији убијен Едуардо Мондлане, лидер Мозамбичког ослободилачког фронта ФРЕЛИМО. Наследиће га Самора Машел (први председник Мозамбика 1975-86).
- 2 - 3. фебруар — Јосип Броз у посети код Чаушескуа у Темишвару - одбацују мешања у суверенитет других земаља.
- 4. фебруар — Јасер Арафат постаје лидер ПЛО-а.
- 8. фебруар — У северном Мексику пао метеорит Алленде - с укупном тежином остатака од две тоне, то је највећи угљенични хондрит.
- 9. фебруар — Први лет авиона Боинг 747, у саобраћају од следеће године.
- 10. фебруар — У Бону потписан споразум о сарадњи СФРЈ и Западне Немачке.
- 11. фебруар — У СФРЈ усвојен нови Закон о народној одбрани, уводи се Територијална одбрана (ОНО и ДСЗ); у следеће две године одговарајуће законе доносе и републике и покрајине.
- 13. фебруар — Фронта за ослобођење Квебека детонирала бомбу на Монтреалској бурзи, уз велику материјалну штету.
- 14. фебруар — Мyстерије Пасхалис износи реформу литургијске године римског обреда: Папа Павле VI. уклонио имена многих светаца.
- 22. фебруар — Пакистанска влада повукла након нереда оптужбу за побуну против Сеикх Мујибур Рахмана, сутрадан се враћа у Источни Пакистан уз масовни дочек.
- 23. фебруар — Трговачка делегација из СФРЈ отпутовала у НР Kину, након 10 година прекида односа.
- 24. фебруар — 9. март — Светски шампионат у хокеју на леду: тимови групе Б играју у Љубљани (28. фебруар — 9. 3.) а групе Ц у Скопљу (24. фебруар — 2. 3.).
- 25. фебруар — Студент Јан Зајíц се запалио у Прагу на 21. годишњицу комунистичке власти.
- 25 - 28. фебруар — Борба за власт у Сирији: министар обране Хафиз ал-Ассад, са братом Рифатом, надиграо лидера земље Салаха Јадида и шефа обавештајне службе Абд ал-Kарим ал-Јундија (Јунди се убио 2. 3.) - Асад ће бити на челу земље 1970-2000.
- 27. фебруар — У СФРЈ повезују бугарску кампању поводом Македоније са совјетском доктрином ограниченог суверенитета.
- 28. фебруар — Подморски земљотрес погађа Португал и Мароко, праћен цунамијем (1,2 м у Kазабланци).
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури.
- 2. март — У Тулузу је извршен први пробни лет конкорда.
- 3. март — Аполо 9 лансиран, тестиран лунарни модул.
- 8. март — Рат исцрпљивања: Египћани почињу гранатирање израелских положаја на Суецком каналу.
- 14. март — Преко 5.000 демонстраната пешачи до југословенске амбасаде у Прагу - подржавајући Тита и конгрес Комунистичке партије Југославије, који бојкотују странке из Источног блока.
- 16. март — Вијасин лет 742: пад авиона у Маракаибу, Венецуела, 84 мртвих у авиону и 71 на земљи, најгора авионска несрећа до сада.
- 17. март — Голда Меир премијерка Израела (до 1974).
- 18. март — Почиње операција Доручак, део операције Мени - тајно америчко бомбардовање комунистичких база у неутралној Камбоџи.
- 18. март — Самопроглашена Република Ангола завршена је мирним искрцавањем британских падобранаца - територија није желела да буде потчињена Сент Китсу и Невису.
- 20. март — Резолуција 264 Савета безбедности УН захтева повлачење јужноафричких трупа из Намибије - територија је усред Јужноафричког граничног рата са СВАПО-ом.
- 20. март — Џон Ленон и Јоко Оно се венчавају, он напушта Битлсе у септембру, о чему не обавештава медије, у договору са осталима.
- 21. и 28. март — Победе Чехословачке над СССР-ом у хокеју изазивају спонтане демонстрације у Чехословачкој.
- 23. март — Седам Албанаца осуђено у Скопљу због „подстицања националне мржње“.
- 25. март — Пакистански војни председник Ајуб Кан подноси оставку због немира широм земље и побуне у Бенгалу, долази Јахја Кан (до 1971).
- 29. март — У Мадриду се одржава Песма Евровизије, где четири земље освајају највише поена, што приморава организаторе да прогласе четири победника уместо једног. Југословенски представник Иван & 3М је 13. месту.
Април
[уреди | уреди извор]- 1 — 24. април — 9. национални конгрес Комунистичке партије Кине: проглашен крај Културне револуције, потврђено чишћење Лиу Шаоћија и Денг Сјаопинга, Маова идеологија „перманентне револуције“ унета у партијски устав, главни извештај поднео маршал Лин Бјао, означен као Маов наследник (све већи утицај војске).
- 4. април — Др Дентон Кули уградио прво вештачко срце, пацијент је живео четири дана.
- 5. април — Јованка Броз (супруга Јосипа Броза) отворила болницу за миопатске и реуматске болести у Фојници.
- 9. април — Потпуковник Александар Банза осујећен у покушају пуча против председника Централне Африке Бокасе - стрељан три дана касније, након што га је Бокаса мучио.
- 13. април — Избори у СФРЈ, једнопартијски.
- 15. април — Севернокорејци обарају амерички извиђачки авион Локид ЕС-121М Уорнинг Стар изнад Јапанског мора, убивши 31 Американца.
- 17. април — Александар Дубчек подноси оставку на место шефа Комунистичке партије Чехословачке, а замењује га Густав Хусак (први секретар Комунистичке партије Чехословачке до 1987, председник земље 1975-89) који покреће нормализацију.
- 17. — 27. април — Светско првенство у стоном тенису одржано у Минхену: бронза за мушку репрезентацију Југославије.
- 19. април — Иранци напуштају Шат ел-Араб споразум из 1937. године, затим од 22. до 25. 4. спроводе Заједничку операцију Арванд: теретни брод пролази уз пратњу ратних бродова, без ирачке реакције - напетост траје до 1975. године.
- 20. април — Усташки злочинац Вјекослав Макс Лубурић убијен је у Шпанији.
- 20. април — Британске трупе стижу у Северну Ирску да појачају полицију.
- 27. април — Боливијски председник Рене Баријентос погинуо је у паду хеликоптера. Потпредседник Луис Адолфо Силес Салинас остаје до септембра.
- 28. април — Председник Француске Шарл де Гол је дао оставку после референдума о регионализацији земље и реорганизацији Сената, на којем је већина Француза гласала против његових предлога.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Систем еврочекова покренут у 14 западноевропских земаља - чекови се прихватају преко граница, у различитим валутама.
- 10—20. мај — Вијетнамски рат - Битка за коту Хамбургер Хила: Американци и Јужни Вијетнамци заузимају утврђени положај, само да би га напустили следећег месеца - контроверзно у војсци и јавности.
- 11. мај — Председник СФРЈ Броз упозорава СССР да Југославија никада неће признати „ограничени суверенитет“ (Брежњевљева доктрина).
- 11. мај — Зип до Зап: окупљање у Зап-у, Северна Дакота, претвара се у нереде које мора да разбије Национална гарда.
- 13. мај — Инцидент 13. маја - расни нереди у Куала Лумпуру између Малајаца и Кинеза са стотинама мртвих доводе до увођења ванредног стања.
- 15. мај — Амерички тинејџер Роберт Рејфорд умире у Мисурију од чудног медицинског стања, које ће 1984. бити идентификовано као ХИВ/СИДА (први случај у Северној Америци).
- 15. мај — „Крвави четвртак“: Гувернер Калифорније Роналд Реган шаље полицију да окупира Национални парк Беркли, у сукобу једна особа погине, преко 100 је повређено.
- 16 — 17. мај — Совјетске сонде Венера 5 и Венера 6 стижу на Венеру, прецизнија мерења атмосфере од Венере 4.
- 18. мај — Митја Рибичич је нови председник Савезног извршног већа (до 1971).
- 18. мај — Лансирање Апола 10, генерална проба за Аполо 11.
- 23. мај — Потписана Бечка конвенција о уговорном праву (на снази од 1980).
- 24. мај — Почиње ерупција на хавајском вулкану Килауеа, која ће до 1974. створити врх Мауна Улу.
- 25. мај — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Нумејри.
- 26. мај — Успостављен Андски пакт.
- 29. мај — Кордобазо: после Росарија 21., нереди против аргентинског војног диктатора Онганије избијају и у Кордоби.
- 30. мај — Након штрајка, нереди избијају на Курасау за права Афро-Карибаца.
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Амерички разарач USS Frank E. Evans је преполовљен у судару са аустралијским носачем авиона HMAS Melbourne у Јужном кинеском мору, при чему је погинуло 74 америчка морнара.
- 5. јун — Први надзвучни лет путничког авиона Тупољев Ту-144.
- 5 — 17. јун — Међународни састанак комунистичких и радничких партија у Москви (без СКЈ).
- 8. јун — Вијетнамизација: на састанку са јужновијетнамским председником Нгујен Ван Тјеуом на острву Мидвеј, амерички председник САД Никсон најављује да ће 25.000 америчких војника бити повучено до септембра.
- 8. јун — Вијетконг проглашава Привремену револуционарну владу Републике Јужни Вијетнам.
- 8. јун — Бомба оштећује југословенски конзулат у Сиднеју.
- 8. јун — Након што је Гибралтар 30. 5. прогласио Устав којим се гарантује британски суверенитет, Франко је наредио затварање граничне капије (граница је отворена за пешаке 1982. и за возила 1985.).
- 20. јун — Жорж Помпиду постаје нови председник Француске (до 1974).
- 20. јун — Уставни референдум у Родезији (данас Зимбабве) подржава републику (проглашену 1970) и нови устав.
- 22. јун — Национална конвенција Студената за демократско друштво у Чикагу пропада, фракција Ведермена преузима контролу.
- 22. јун — Софија Лорен и Карло Понти посећују Јосипа Броза на Брионским острвима.
- 24. јун — Неуспешан покушај атентата на председника Гвинеје Секуа Туреа.
- 28. јун — Стоунволска револуција - нереди лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалаца и трансродних (ЛГБТ) особа против полицијске рације у клубу Стоунвол Ин у Гринич Вилиџу, Њујорк. Догађај означава прекретницу у ЛГБТ заједници и почетак модерног ЛГБТ покрета.
- 30. јун — Нигеријски грађански рат: Нигерија обуставља помоћ Црвеног крста Бијафри - помоћ се може доставити само авионима, влада глад.
- 30. јун — Шпанија враћа ексклаву Ифни на југу земље Мароку.
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Кенијски министар правде Том Мбоја убијен у Најробију.
- 8. јул — Прво повлачење америчких трупа из Вијетнама.
- 14. јул — После пораза репрезентације Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас.
- 18. јул — Инцидент у Чапаквидику окончава председничке наде Теда Кенедија: у саобраћајној несрећи погине девојка која се возила са њим.
- 18. јул — Тор Хејердал напушта брод Ра близу Барбадоса са својом посадом, након 56-дневног путовања из Марока, због лоше конструкције (идеја је реализована бродом Ра II 1970. године).
- 19. јул — Рат исцрпљивања, Операција Булмус 6: Израелски командоси уништавају египатску радарску станицу на Зеленом острву у Суецком заливу, што наредних дана омогућава Операцију Боксер, операције израелског ваздухопловства дуж Суецког канала.
- 20. јул — Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човек који је ступио на Месец.
- 21. јул — Совјетска Луна 15 се срушила на Месец.
- 22. јул — Шпански Кортес ратификује Франково именовање Хуана Карлоса за принца Шпаније и престолонаследника (краљ 1975-2014; његов отац Хуан, син Алфонса XIII, превиђа се као „либерал“).
- 23. јул — У Шпанији избија скандал Матес: компанија за текстилне машине узела је зајам од 200 милиона долара за углавном фиктивни извоз. Франко реконструише владу у октобру, фаворизујући Опус Деи, а против Фаланге.
- 25. јул — Никсонова доктрина: препуштање одбране азијским савезницима.
- 26. јул — Земљотрес у Јангђангу на југу Кине, 3.000 мртвих.
- 26. јул — 2. август — 16. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм „Под сунцем“.
- 28. јул — СФРЈ и СР Немачка потписују споразуме о програму размене научника, уметника, технолога и студената.
- 30. јул — Судар железничког аутобуса и неконтролисаних цистерни на железничкој прузи Тетово-Гостивар, 29 мртвих.
- 31. јул — „Друмска афера“ - Републичко извршно веће СР Словеније (Стане Кавчич) осудило је одлуку СИВ-а да одустане од изградње пута Шентиљ - Нова Горица, након што је Светска банка обезбедила кредите за инфраструктуру (први пут да је једна република протестовала против савезне одлуке).
- 31. јул — Отвара се хотел Југославија, највећи и најмодернији у Југославији и један од најбољих у Источној Европи - двокреветна соба 20 долара дневно, апартман 36-52 долара.
- 31. јул — Америчке сонде Маринер 6 и 7 се најближе приближавају Марсу.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Председник САД Ричард Никсон посећује Румунију.
- 4. август — Тајни преговори између САД и Северног Вијетнама почињу у Паризу - убрзо прекинути.
- 9. август — Чланови култа Чарлса Менсона убијају пет људи, укључујући глумицу Шерон Тејт. Следећег дана убијају богати пар.
- 11. август — Рудници бакра у Замбији су национализовани (преко 50% националног дохотка).
- 12. — 14. август — Сукоб у Северној Ирској: Битка код Богсајда - велики сукоб између католичког Удружења грађана за одбрану Дерија и Краљевске улстерске полиције који доводи до распоређивања британске војске.
- 13. август — Кинеско-совјетски гранични сукоб у западном сектору, између Синђанга и Казахстана.
- 14. август — Лон Нол поново премијер Камбоџе (до 1972, председник до 1975).
- 15. август — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку.
- 16. август — В. В. Гири изабран за председника Индије, победа премијерке Индире Ганди.
- 17. август — Ураган Камил категорије 5 разара америчку државу Мисисипи, 248 мртвих.
- 18. и 20. август — Атлантски ураган Деби је мета пројекта „Стормфури“ - сребрни јодид очигледно смањује брзину ветра.
- 19 — 21. август — Демонстрације поводом годишњице инвазије на Чехословачку, углавном у Прагу и Брну - петоро мртвих у сукобима са полицијом и војском.
- 21. август — Аустралијанац покушава да запали џамију Ал-Акса.
- 29. август — Отмица лета 840 компаније TWA: Лет Рим-Тел Авив преусмерен ка Дамаску, Палестинци, укључујући Леилу Халед, мислили су да је Јицак Рабин, тадашњи амбасадор у САД, био у авиону.
- 31. август — Војна диктатура у Бразилу: болесни генерал Артур да Коста е Силва замењен је, привремено, трочланом хунтом.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Група официра с пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику.
- 2. септембар — Умро Хо Ши Мин, први председник ДР Вијетнам.
- 2 - 6. септембар — Совјетски инострани министар Андреј Громико у посети Југославији - први разговори на високом нивоу од инвазије на Чехословачку.
- 5. септембар — Масакр у Ми Лају: поручник Вилијам Калеј оптужен по шест тачака за убиство са предумишљајем.
- 9. септембар — Операција Равив: Израелци прерушени у Египћане уништавају египатске инсталације с друге стране Суецког канала, Насер добио инфаркт када је чуо то.
- 10. септембар — Пријатељска утакмица Црвена Звезда - бразилски Сантос (са Пелеом) 3:3.
- 11. септембар — Састанак премијера НР Kине и СССР, Зхоу Енлаиа и Алексеја Kосигина на пекиншком аеродрому: договорени преговори, попуштање напетости.
- 13. септембар — Емитована прва епизода Сцообy-Доо, Wхере Аре Yоу!.
- 16 - 21. септембар — Европски атлетски шампионат у Атини: Вера Николић освојила бронзу на 800 м.
- 23 - 28. септембар — Медитерански ураган изазива јаке поплаве на Малти, у Тунису и Алжиру са близу 600 жртава.
- 24. септембар — Почело суђење Чикашкој седморици (на почетку их је осам) у вези нереда око Демократске конвенције 1968.
- 25. септембар — На скупу у Рабату, у Мароку, сазваном поводом паљевине Ел-Аксе, основана Организација исламске конференције.
- 26. септембар — Ген. Алфредо Овандо Кандиа изводи војни удар у Боливији, пре него што би на изборима могао бити изабран популарни градоначелник Ла Паза (остаје до 1970).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Први надзвучни лет Конкорда.
- 2. октобар — Операција Мандрел, Милроу тест: Бомба од 1 Мт детонирана на алеутском острву Амчитка.
- 3. октобар — Завршен је телевизијски торањ у Источном Берлину, укупне висине 368 метара.
- 3. октобар — ММФ уводи специјална права повлачења средстава због несташице злата и америчких долара.
- 5. октобар — Аутобус склизнуо са пута код Врања, најмање 10 мртвих.
- 6. октобар — Премијера представе „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића у БДП-у - скинута са репертоара после пет извођења због интервенције Јосипа Броза Тита.
- 6. октобар — У Јусићима код Зворника убијена је трудница, а дете јој је извађено из пререзаног стомака - Шефка Хоџић је следеће године осуђен на смрт (смањена на 20 година).
- 8. октобар — Уругвајски Тупамароси окупирали су неколико зграда у граду Пандо, пре двогодишњице смрти Че Геваре.
- 10 — 30. октобар — Операција Џиновско копље, део Никсонове теорије о лудаку: тајна узбуна у америчким нуклеарним снагама, бомбардери лете близу совјетских граница.
- 12. октобар — Председници Југославије и Аустрије, Броз и Франц Јонас, отварају „Мост пријатељства“ преко реке Муре у Горњој Радгони.
- 14. октобар — Улоф Палме први пут постаје премијер Шведске (1969-76 и 1982-86).
- 15. октобар — Мораторијум за окончање рата у Вијетнаму: масовне демонстрације против Вијетнамског рата широм САД.
- 15. октобар — Сомалијског председника Абдирашида Алија Шермаркеа убија његов телохранитељ, шест дана касније генерал Сијад Баре преузима власт пучем (до 1991).
- 17. октобар — Откривен је CCD сензор, који ће касније бити коришћен у дигиталним фотоапаратима.
- 17. октобар — Чехословачка влада проглашава да СФРЈ припада „доларској зони“, а забрана путовања на Запад важи и за њу.
- 18. октобар — Чланови посаде Апола 11 посећују Београд.
- 20. октобар — Објављено је експериментално истраживање које показује да су протони састављени од мањих честица, што је први доказ о постојању кваркова.[1]
- 21. октобар — Вили Брант постаје канцелар Западне Немачке на челу социјалдемократско-либералне коалиције (разбијајући Велику коалицију са конзервативцима). Недељу дана касније предлаже „промене кроз помирење“, почетак Остполитик, нормализацију односа са источним земљама, посебно Источном Немачком.
- 25. октобар — Савезни избори у Аустралији: већина либералног премијера Гортона значајно смањена, лабуриста Витлам напредује.
- 27. октобар — Јак земљотрес је погодио Бању Луку, усмртивши 17 особа и наневши велику материјалну штету.
- 29. октобар — Студент Универзитета Калифорније је послао прву поруку на Арпанету, претечи Интернета, према рачунару на Станфорском истраживачком институту.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Споразум из Каира: Либанска влада прихвата палестинске герилске активности на југу; ПЛО ће изградити „државу унутар државе“ у избегличким камповима.
- 3. новембар — Председник САД Никсон позива „тиху већину“ да му се придружи у солидарности са напорима у Вијетнамском рату; потпредседник Спиро Т. Агњу вређа председникове критичаре.
- 9. новембар — Левичарска немачка организација Тупамарос Западни Берлин поставља неуспешно направљену бомбу у јеврејском центру Западног Берлина.
- 12. новембар — Независни истраживачки новинар Сејмур Херш објављује причу о масакру у Ми Лају прошле године у Вијетнаму; Живот следи тај пример следећег месеца.
- 14 — 24. новембар — Мисија Аполо 12, Чарлс Конрад и Алан Бин слећу на Месец. 19. 11.
- 17. новембар — У Хелсинкију почињу разговори о ограничавању стратешког наоружања између САД и СССР-а - САЛТ I постигнут 1972. године.
- 18. новембар — Основан је Универзитет у Приштини.
- 18. новембар — Наредба о поштовању прописа странаца: Нова влада Бусије у Гани наређује да странци без дозвола боравка напусте земљу у року од 14 дана - можда 200.000 људи, углавном Нигеријаца, одлази.
- 20. новембар — Група индијанских активиста окупира напуштено острво Алкатраз (до јуна 1971).
- 21. новембар — Успостављена је прва стална ARPANET веза, између универзитета UCLA и Станфорд.
- 21. новембар — Председник САД Никсон и јапански премијер Еисаку Сато се слажу да врате Окинаву под јапански суверенитет, уз очување америчких база (1972).
- 25. новембар — Џон Ленон враћа Медаљу Британске империје.
- 30. новембар — Министри спољних послова. Италијански и аустријски министри спољних послова, Алдо Моро и Курт Валдхајм, разговарају у Копенхагену о Пакету мера у корист народа Јужног Тирола/Алто Адиђеа - ратификованом у парламентима следећег месеца.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Регрутација лутријом у САД, прва од Другог светског рата, за годишта 1944-50.
- 1 - 2. децембар — Хашки самит Европске заједнице: довршење Заједничког тржишта (успостављање система дугорочног финансирања Заједничке пољопривредне политике); продубљење путем економске и монетарне сарадње (препорука успостављања е. и м. уније) као и политичке сарадње; проширење пријемом четири земље кандидата (Ирска, Уједињено Kраљевство, Данска, као и Норвешка која ће одбити на референдуму) уз услов прихватања уговора.
- 9. децембар — САД предложила Роџерсов план за мир између Египта и Израела, обе стране га одбијају.
- 12. децембар — Бомба на Пиази Фонтана у Милану, погинуло 17 особа; још три бомбе експлодирале у Риму и Милану - починитељи су из екстремне деснице.
- 12. децембар — Грчка се повлачи из Савета Европе, где је од групе земаља тужена пред Kомисијом за људска права.
- 12. децембар — Динерс клуб ушао на југославенско тржиште.
- 15. децембар — Двојица сарадника Омара Торијоса, војног лидера Панаме, покушала пуч.
- 24. децембар — Операција Ноа или Шербоуршки пројект: Израелци побегли из француске луке Шербоур са пет плаћених ненаоружаних ракетних чамаца, неизручених због ембарга - стижу 31. 12. у Израел.
- 24. децембар — Нигеријски грађански рат: Нигеријци дефинитивно заузели бијафрански главни град Умуахиа, последња престоница је Овери (Бијафра се предаје следећег месеца).
- 25. децембар — Од епидемије грипа у Југославији оболело 40.000 људи, умрло 190.
- 25. децембар — Сеико представља Астрон, први комерцијални ручни кварцни часовник (први кварцни сатови су скупи али ће преовладати '80-тих).
- 29. децембар — Војска ушла на Универзитет у Адис Абеби, где се окупио велики број студената након јучерашњег убиства њиховог лидера Kилахуна Гизава, има и мртвих.
- 31. децембар — Проглашена Народна Република Kонго (од 1991. опет Република Kонго).
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Mорис Честнат, амерички глумац
- 3. јануар — Михаел Шумахер, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1[2]
- 5. јануар — Ристо Видаковић, српски фудбалер и фудбалски тренер[3]
- 5. јануар — Мерилин Менсон, амерички музичар, музички продуцент, глумац, визуелни уметник, писац и музички новинар
- 6. јануар — Норман Ридус, амерички глумац[4]
- 12. јануар — Роберт Просинечки, хрватски фудбалер и фудбалски тренер[5]
- 13. јануар — Сузана Шуваковић Савић, српска оперска певачица (прем. 2016)
- 14. јануар — Џејсон Бејтман, амерички глумац, редитељ и продуцент[6]
- 14. јануар — Дејв Грол, амерички музичар, најпознатији као члан група Foo Fighters и Nirvana[7]
- 17. јануар — Тијесто, холандски ди-џеј и музички продуцент
- 18. јануар — Дејв Батиста, филипинско-амерички глумац, рвач, бодибилдер и мајстор мешовитих борилачких вештина[8]
- 19. јануар — Предраг Мијатовић, црногорски фудбалер[9]
- 21. јануар — Карина Ломбард, француско-америчка глумица и модел[10]
- 23. јануар — Дејан Анђус, српски новинар
- 28. јануар — Кетрин Морис, америчка глумица[11]
- 29. јануар — Саша Обрадовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер[12]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Габријел Батистута, аргентински фудбалер[13]
- 1. фебруар — Брајан Краус, амерички глумац[14]
- 2. фебруар — Валериј Карпин, руски фудбалер и фудбалски тренер[15]
- 5. фебруар — Мајкл Шин, велшки глумац[16]
- 6. фебруар — Тим Шервуд, енглески фудбалер и фудбалски тренер[17]
- 9. фебруар — Павел Тонков, руски бициклиста
- 11. фебруар — Џенифер Анистон, америчка глумица и продуценткиња[18]
- 12. фебруар — Дарен Аронофски, амерички редитељ, сценариста и продуцент[19]
- 20. фебруар — Синиша Михајловић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)[20]
- 20. фебруар — Данис Тановић, босанскохерцеговачки редитељ и сценариста[21]
- 22. фебруар — Брајан Лаудруп, дански фудбалер[22]
- 25. фебруар — Етијен де Креси, француски ди-џеј и музички продуцент
- 28. фебруар — Роберт Шон Ленард, амерички глумац[23]
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Хавијер Бардем, шпански глумац[24]
- 1. март — Никола Радмановић, српски фудбалер (прем. 2022)[25]
- 4. март — Пјерлуиђи Казираги, италијански фудбалер и фудбалски тренер[26]
- 6. март — Миленко Топић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
- 11. март — Теренс Хауард, амерички глумац, музичар и продуцент[27]
- 14. март — Лари Џонсон, амерички кошаркаш[28]
- 15. март — Елвир Лаковић Лака, босанскохерцеговачки музичар
- 17. март — Илије Боложан, вршилац дужности председника Румуније (2025)
- 18. март — Александар Коцић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер[29]
- 19. март — Горан Шушљик, српски глумац[30]
- 27. март — Mараја Кери, америчка певачица, текстописац, музички продуцент и глумица
- 28. март — Иван Готи, италијански бициклиста
- 31. март — Стив Смит, амерички кошаркаш[31]
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Ајзеа Морис, амерички кошаркаш[32]
- 3. април — Бен Менделсон, аустралијски глумац[33]
- 6. април — Пол Рад, амерички глумац, сценариста и продуцент[34]
- 20. април — Феликс Баумгартнер, аустријски падобранац (прем. 2025)
- 20. април — Алберто Ерерос, шпански кошаркаш
- 20. април — Ђоан Пењароја, шпански кошаркаш и кошаркашки тренер
- 25. април — Рене Зелвегер, америчка глумица и продуценткиња[35]
- 27. април — Слободан Каличанин, српски кошаркаш[36]
- 29. април — Пол Ејделстајн, амерички глумац[37]
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Вес Андерсон, амерички редитељ, сценариста и продуцент[38]
- 10. мај — Денис Бергкамп, холандски фудбалер и фудбалски тренер[39]
- 10. мај — Зоран Приморац, југословенски и хрватски стонотенисер[40]
- 14. мај — Кејт Бланчет, аустралијска глумица и редитељка[41]
- 16. мај — Јаник Бисон, канадски глумац, редитељ и продуцент[42]
- 16. мај — Дејвид Боријаназ, амерички глумац, продуцент и редитељ[43]
- 19. мај — Томас Винтерберг, дански редитељ, сценариста, продуцент и глумац[44]
- 22. мај — Карл Крејг, амерички ди-џеј и продуцент електронске музике[45]
- 25. мај — Ен Хејч, америчка глумица, редитељка и сценаристкиња (прем. 2022)[46]
- 31. мај — Симоне Пјаниђани, италијански кошаркашки тренер
Јун
[уреди | уреди извор]- 11. јун — Питер Динклиџ, амерички глумац и продуцент[47]
- 14. јун — Штефи Граф, немачка тенисерка[48]
- 15. јун — Оливер Кан, немачки фудбалски голман[49]
- 15. јун — Седрик Пиолин, француски тенисер[50]
- 20. јун — Драган Мићић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер
- 27. јун — Гала Виденовић, српска глумица[51]
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Шони Смит, америчка глумица и певачица[52]
- 5. јул — РЗА, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и глумац[53]
- 10. јул — Бранислав Бане Васић, српски хармоникаш, продуцент, аранжер, клавијатуриста, продуцент и професор хармонике[54]
- 17. јул — Џејсон Кларк, аустралијски глумац[55]
- 19. јул — Николај Севастијанов, бугарски митрополит
- 22. јул — Деспина Ванди, грчка музичарка
- 24. јул — Џенифер Лопез, америчка музичарка, глумица и плесачица[56]
- 27. јул — Трипл Ејч, амерички рвач и глумац[57]
- 30. јул — Сајмон Бејкер, аустралијски глумац, редитељ и продуцент[58]
- 30. јул — Гордан Петрић, српски фудбалер и фудбалски тренер[59]
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Седрик Себалос, амерички кошаркаш[60]
- 4. август — Макс Кавалера, бразилски музичар, најпознатији као певач и гитариста групe Sepultura
- 12. август — Танита Тикарам, енглеска музичарка[61]
- 17. август — Дони Волберг, амерички музичар, глумац и продуцент[62]
- 17. август — Кристијан Лејтнер, амерички кошаркаш[63]
- 18. август — Едвард Нортон, амерички глумац, редитељ и продуцент[64]
- 18. август — Кристијан Слејтер, амерички глумац и продуцент[65]
- 19. август — Нејт Дог, амерички хип хоп музичар и глумац (прем. 2011)[66]
- 19. август — Метју Пери, канадско-амерички глумац (прем. 2023)[67]
- 28. август — Џек Блек, амерички глумац, комичар и музичар[68]
- 29. август — Лусеро, мексичка музичарка, глумица и ТВ водитељка[69]
- 30. август — Небојша Глоговац, српски глумац (прем. 2018)[70]
- 30. август — Владимир Југовић, српски фудбалер[71]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — Леонардо Араужо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер[72]
- 5. септембар — Предраг Смиљковић, српски глумац[73]
- 7. септембар — Владимир Батез, српски одбојкаш и политичар[74]
- 8. септембар — Гари Спид, велшки фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2011)[75]
- 13. септембар — Шејн Ворн, аустралијски крикеташ. (прем. 2022)
- 17. септембар — Кит Флинт, енглески музичар и плесач, најпознатији као оснивач и члан групе The Prodigy († 2019)[76]
- 19. септембар — Канди Дулфер, холандска музичарка, најпознатија као џез саксофонисткиња[77]
- 19. септембар — Јохан Јохансон, исландски композитор (прем. 2018)[78]
- 20. септембар — Ришарт Витсхе, холандски фудбалер[79]
- 25. септембар — Кетрин Зита Џоунс, велшка глумица[80]
- 29. септембар — Торе Педерсен, норвешки фудбалер[81]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Дејан Говедарица, српски фудбалер и фудбалски тренер[82]
- 3. октобар — Гвен Стефани, америчка музичарка и глумица
- 8. октобар — Џулија Ен, америчка порнографска глумица и плесачица[83]
- 9. октобар — Стив Маквин, енглески редитељ, сценариста, продуцент и визуелни уметник[84]
- 9. октобар — Пи Џеј Харви, енглеска музичарка[85]
- 11. октобар — Стивен Мојер, енглески глумац, редитељ и продуцент[86]
- 15. октобар — Витор Баија, португалски фудбалски голман[87]
- 15. октобар — Доминик Вест, енглески глумац, редитељ и музичар[88]
- 19. октобар — Треј Паркер, амерички глумац, аниматор, сценариста, продуцент, редитељ и музичар[89]
- 22. октобар — Спајк Џоунз, амерички глумац, сценариста, продуцент и редитељ[90]
- 24. октобар — Адела Норијега, мексичка глумица[91]
- 31. октобар — Жељко Шашић, српски певач[92]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Александар Ђурица, српски глумац[93]
- 3. новембар — Роберт Мајлс, италијански музичар, композитор, ди-џеј и музички продуцент (прем. 2017)
- 4. новембар — Метју Маконахеј, амерички глумац и продуцент[94]
- 10. новембар — Јенс Леман, немачки фудбалски голман[95]
- 10. новембар — Елен Помпео, америчка глумица[96]
- 13. новембар — Џерард Батлер, шкотски глумац и продуцент[97]
- 16. новембар — Ивана Банфић, хрватска музичарка
- 18. новембар — Давор Јањић, босанскохерцеговачки и српски глумац (прем. 2022)[98]
- 19. новембар — Ришар Виренк, француски бициклиста
- 26. новембар — Шон Кемп, амерички кошаркаш[99]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 4. децембар — Џеј-Зи, амерички хип-хоп музичар, музички продуцент и предузетник[100]
- 5. децембар — Кетрин Тејт, енглеска глумица, комичарка и сценаристкиња[101]
- 6. децембар — Славиша Стојановић, словеначки фудбалер и фудбалски тренер
- 9. децембар — Биксенте Лизаразу, француски фудбалер[102]
- 11. децембар — Вишванатан Ананд, индијски шахиста
- 12. децембар — Софи Кинсела, енглеска књижевница (прем. 2025)[103]
- 14. децембар — Наташа Макелхон, енглеска глумица[104]
- 18. децембар — Сантијаго Кањизарес, шпански фудбалски голман[105]
- 19. децембар — Кристи Свонсон, америчка глумица[106]
- 20. децембар — Никусор Дан, Румунски политичар
- 21. децембар — Жили Делпи, француска глумица, музичарка, режисерка и сценаристкиња[107]
- датум непознат — Вера Дедовић, српска глумица (прем. 2000)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 29. јануар — Ален Далес, амерички дипломата и директор ЦИА
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2. фебруар — Борис Карлоф, британски глумац[108]
- 26. фебруар — Леви Ешкол, израелски политичар[109]
- 26. фебруар — Карл Јасперс, немачки психијатар и филозоф
Март
[уреди | уреди извор]- 28. март — Двајт Д. Ајзенхауер, амерички генерал и 34. председник САД (* 1890)
Април
[уреди | уреди извор]- 7. април — Риста Марјановић, српски фотограф
- 26. април — Морихеј Уешиба, јапански мајстор борилачких вештина
- 26. април — Рене Баријентос, боливијски политичар
Мај
[уреди | уреди извор]- 2. мај — Франц фон Папен, немачки политичар[110]
Јун
[уреди | уреди извор]- 16. јун — Харолд Александер, британски фелдмаршал
- 22. јун — Џуди Гарланд, америчка глумица[111]
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Брајан Џоунс, енглески музичар
- 5. јул — Валтер Гропијус, немачки архитекта
Август
[уреди | уреди извор]- 6. август — Теодор Адорно, немачки филозоф
- 10. август — Тоне Селишкар, словеначки књижевник[112]
- 17. август — Ото Штерн, немачки физичар[113]
- 31. август — Роки Марчано, амерички боксер[114]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Хо Ши Мин, северновијетнамски политичар[115]
- 22. септембар — Адолфо Лопез Матеос, мексички политичар (*1909)[116]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7. октобар — Леон Сјер, белгијски бициклиста, побједник Тур де Франса 1921. (*1888)
- 12. октобар — Соња Хени, норвешка клизачица и глумица[117]
- 21. октобар — Вацлав Сјерпињски, пољски математичар[118]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 12. новембар — Љу Шаоћи, кинески политичар
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Климент Ворошилов, маршал Совјетског Савеза
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Мари Гел-Ман
- Хемија — Дерек Харолд Ричард Бартон и Од Хасел
- Медицина — Макс Делбрик, Алфред Херши и Салвадор Е. Лурија
- Књижевност — Семјуел Бекет
- Мир — Међународна организација рада (ILO)
- Економија — Рагнар Фриш (Норвешка) и Јан Тинберген (Холандија)
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Bloom, E. D.; Coward, D. H.; DeStaebler, H.; Drees, J.; Miller, G.; Mo, L. W.; Taylor, R. E.; Breidenbach, M.; Friedman, J. I.; Hartmann, G. C.; Kendall, H. W. (1969-10-20). „High-Energy Inelastic e − p Scattering at 6° and 10°”. Physical Review Letters (на језику: енглески). 23 (16): 930—934. ISSN 0031-9007. doi:10.1103/PhysRevLett.23.930.
- ^ „The Official Formula 1 Website”. web.archive.org. 2007-06-09. Архивирано из оригинала 09. 06. 2007. г. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Admin (2010-01-25). „Vidaković Risto”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Norman Reedus Biography (1969-)”. www.filmreference.com. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Admin (2020-03-05). „Prosinečki Robert”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Admin (2020-04-14). „Mijatović Predrag”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Producer, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Sasa Obradovic”. bgbasket.com. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Gabriel Batistuta (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „FIFA Tournaments - Players & Coaches - Valeri KARPIN”. web.archive.org. 2015-10-12. Архивирано из оригинала 12. 10. 2015. г. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Tim Sherwood - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Producer, Director, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Siniša Mihajlović - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Director, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Brian Laudrup - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ BDFutbol”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Pierluigi Casiraghi (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Larry Johnson Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Admin (2009-12-20). „Kocić Aleksandar”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Steve Smith Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Isaiah Morris Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Script and Continuity Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Eurobasket. „Slobodan Kalicanin, Basketball Player, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Director, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Dennis Bergkamp - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Olympedia – Zoran Primorac”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Director, Writer, Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Carl Craig Songs, Albums, Reviews, Bio & More ...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Stunts”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Olympedia – Steffi Graf”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „The Rza”. The Rza. Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Bane Vasić”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Music Artist, Producer, Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Admin (2010-01-10). „Petrić Gordan”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Forward | Phoenix Suns | NBA.com”. www.nba.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Composer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Christian Laettner - Miami Heat Power Forward”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Music Artist, Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Lucero · Official Website · Biography”. lucero.com.mx. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Vladimir Jugović (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Leonardo - Manager profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Olympedia – Vladimir Batez”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Gary Speed (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Keith Flint - The Prodigy”. theprodigy.info. Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Candy Dulfer Songs, Albums, Reviews, Bio & Mor...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Composer, Music Department, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Richard Witschge - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Tore Pedersen - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Admin (2020-03-26). „Govedarica Dejan”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Make-Up Department, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Director, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Composer, Actress, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Vítor Baía - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Music Department, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ ApaOne, Marketing agencija. „Zeljko Sasic - Biografija”. www.kudaveceras.rs. Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Народно позориште у Београду”. Народно позориште у Београду (на језику: српски). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Jens Lehmann - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Biography, Movies, Plays, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-19. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Shawn Kemp Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Music Artist, Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-21.
- ^ „Bixente Lizarazu - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Madeleine Wickham”. www.goodreads.com. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Santiago Cañizares - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actor, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Israeli leader, statesman, politician | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ German Statesman, Chancellor & Diplomat | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-04. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ enciklopedija, Hrvatska. „Seliškar, Tone”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Quantum mechanics, Nobel Prize, German-American | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Cyber Boxing Zone -- Rocky Marciano”. www.cyberboxingzone.com. Приступљено 2025-01-22.
- ^ Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Mexican Revolution, Social Reforms, Nationalization | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ Actress, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-22.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2025-01-22.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
