1952

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1930-е 1940-е 1950-е 1960-е 1970-е
Године:	1949 1950 1951 1952 1953 1954 1955
1952 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1952. је била преступна година.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 7. јануар — Велики нереди у околини израелског Kнесета, у време дебате о Споразуму о репарацијама од Немачке.
• 8. јануар — Споразум о привредној сарадњи између ФНРЈ и САД.
• 9. јануар — Президијум Народне скупштине ФНРЈ ратификовао споразум о војној помоћи са САД (на снази до 1959.).
• 10. јануар — Брод СС Флyинг Ентерприсе потонуо након 13 дана борбе на западном прилазу Ла Маншу.
• 13. јануар — Почињу "црне године" у Француском протекторату у Тунису: стиже резидент Јеан де Хаутеклок, захтева смену владе. Kасније током месеца долази до хапшења и сукоба са људским жртвама.
• јануар - Влада ФНРЈ процењује да ће током године бити потребно 269 милиона долара стране помоћи за трговински дефицит и програм капиталних инвестиција.
• 20. јануар — Антон Вовк, администратор љубљанске дијецезе, поливен бензином и запаљен у Новом Месту (тешко повређен, Ватикан протестује 30-тог).
• 20. јануар — Едгар Фауре је француски премијер након Ренеа Плевена, само до марта.
• 21. јануар — У ФНРЈ тројица осуђена на смрт, 20 на робију за "антидржавне активности".
• 25. јануар — Након што је египатска полицијска касарна у Исмаилији одбила наређење да преда оружје и повуче се из каналске зоне, Британци је заузимају након борбе у којој гине 50 Египћана.
• 26. јануар — Ухапшено 46 особа у Загребу који су извикивали националистичке пароле након полуфинала купа Маршала Тита (петорица касније осуђени на затворске казне).
• 26. јануар — Kаирски пожар или Црна субота: реакција на јучерашњи догађај у Исмаилији, нереди у којима је опљачкано и запаљено око 750 зграда - ово се сматра почетком краја египатске монархије.

Фебруар

• 6. фебруар — Џорџ VI (краљ Уједињеног Краљевства и доминиона: Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Јужне Африке, Пакистана и Цејлона) умире у 56. години, након дуже болести. Наслеђује га ћерка принцеза Елизабета, војвоткиња од Единбурга као краљица Елизабета II, која се у том тренутку налазила у посети Кенији.
• 7. фебруар — Елизабета II је проглашена краљицом Уједињеног Краљевства у Сент Џејмсовој палати у Лондону.
• 15. фебруар — Православни богословски факултет Српске православне цркве укинут као државна установа и искључен из састава Београдског универзитета.
• 16. фебруар — Нове мере за привлачење туриста у ФНРЈ.
• 17. фебруар — Премијер УК, Wинстон Цхурцхилл, објавио да земља поседује атомску бомбу, најављује тест за октобар.
• 18. фебруар — Грчка и Турска постале чланице НАТО-а.

• фебруар — У ФНРЈ чистка "политички непоузданих" предавача у школама и на универзитету, кључних људи у трговини и индустрији. КПЈ наглашава класну борбу да се не би изгубио револуционарни дух.
• 21. фебруар — У Даки, Источни Пакистан, убијена 4 студента-демонстранта - долази до широких протеста који ће довести до признања бенгалског језика.
• 21. фебруар — Након четири месеца завршени први парламентарни избори у Индији од независности: Нехруов Индијски национални конгрес добија 364 од 489 мандата.
• 21. фебруар — У УК више није обавезно носити личну карту.
• 22. фебруар — У Војводини ће бити национализовано 40.000 индивидуалних имања.
• 24. фебруар — Српска академија наука и уметности се преселила из Бранкове 15 у Кнез Михаилову 35.
• 25. фебруар — Завршена Лисабонска конференција НАТО: одобрен пројект Европске обрамбене заједнице, седиште НАТО ће бити у Паризу (до 1966).
• 25. фебруар — Први индокинески рат: завршава се Битка код Хоа Бинх - мада су Французи нанели велике губитке Виет Минху, одлучују да напусте Хоа Бинх, 76 км од Ханоја, где је било везано превише војника.
• 29. фебруар — САД, УК и Француска ће дати још 45 милиона помоћи ФНРЈ, након Трумановог позива.

Март

• 1. март — Никос Белојанис, члан забрањене КП Грчке, и још седморица осуђени на смрт у Атини - Белојанис и још тројица стрељани пред крај месеца.
• 1. март — Британци вратили Хелголанд Немачкој.
• 8. март — Антоине Пинаy је нови француски премијер - први из "класичне деснице" након Ослобођења.
• 10. март — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.10. март — Фулгенцио Батиста изводи војни удар на Куби, пошто је имао слабе шансе на изборима заказаним за јун - остаје до револуције у новогодишњој ноћи 1958/59.
• 10. март — Стаљинова нота: СССР предлаже уједињену, неутралну и наоружану Немачку - западне силе 25. 3. одбијају јер сматрају да би заправо била под совјетском контролом, траже слободне изборе под надзором УН.
• март — Ухапшено 17 студената-информбироваца са Новинарске и дипломатске високе школе у Београду (међу којима и Југ Гризељ) - у јулу одлучено да школа буде укинута.
• 16. март — Тропски циклон Денис: у месту Цилаос, Реунион, пало рекордних 1870мм кише за 24 сата.
• 16. март — Основано Нордијско веће - Шведска, Данска, Норвешка, Исланд, од 1955. Финска.
• 20. март — 24. додела Оскара: најбољи филм је Ан Америцан ин Парис, укупно шест награда.
• 21. март — Кваме Нкрума је први премијер британске Златне Обале (премијер независне Гане 1957-60, председник 1960-66).
• 21. март — Корејски рат: почиње Битка за Хил Ерие (до јула).
• 22. март — Проиталијански нереди у Трсту, демонстрације и у Риму за повратак територије. Наредних дана окупљања студената у Љубљани и Београду.
• 24. март — Први генерални секретар НАТО је Хастингс Исмаy (до 1957).
• 27. март — Експлозија пакета намењеног западнонемачком канцелару Аденауеру убила полицајца.
• 29. март — Председник САД Хари Труман одустаје од кандидације за трећи мандат.
• 31. март — Алан Туринг се изјашњава кривим за грос индеценцy: уместо затвора бира условну казну, која обухвата хормонску терапију (убио се 1954).

Април

• 5. април — У олуји источно од Гренланда без трага нестало пет норвешких бродова фоколоваца.
• 8. април — Вече пре почетка штрајка у америчкој индустрији челика, председник САД Хари Труман објављује да преузима индустрију.
• 9-11. април — "Национална револуција" у Боливији: војни владар Балливиан је збачен у борбама са 600 мртвих, Виктор Паз Естенссоро, коме је изборна победа одузета 1951, постаје председник 16. априла (1952-56, 1960-64. и 1985-89) - уводе се радикалне реформе, универзално право гласа, аграрна реформа, приватизација калајних/коситрених концерна.
• 11. април — Југославија и Јапан настављају дипломатске односе.
• 14. април — Масовни митинг у Београду поводом Тршћанског питања, наредних дана и у другим градовима.
• 15. април — Први лет Боеинг Б-52 Стратофортресс (у служби од 1955).
• 15. април — Снаге Републике Кине (Тајвана) привремено одузеле острво Нанри комунистима.
• 17. април — Тенисери Драгутин Митић и Милан Брановић се не враћају са турнира у Риму.
• 18. април — Двојица Југо-Канађана отела авион из Београда да би превели мајку и сестру из земље - спустили су се у Аустрији. +
• 23. април — Београд захтева опозив једног совјетског дипломате, због шпијунирања.
• 25. април — Немачка земља Баден-Виртемберг је основана спајањем (јужног) Бадена, Виртемберг-Бадена и Виртемберг-Хохензоллерна.
• 26. април — Амерички разарач Хобсон потонуо са 176 од 276 људи након судара са носачем авиона Васп током вежби у Атлантику.
• 28. април — Ступио на снагу Уговор из Сан Франциска између Јапана и Савезника - званични крај Другог светског рата, окончана окупација Јапана. Истог дана је ступио на снагу и Уговор о сигурности између САД и Јапана, којим САД добијају право на војно присуство.
• 28. април — Потписан Тајпејски уговор, мир између Јапана и Републике Кине (Тајван, нису били позвани у Сан Франциско; са НР Кином је потписан Коминике 1972).
• 29. април — Званично отворена Левер Хоусе у Њујорку, први небодер у интернационалном стилу.
• 29. април — Совјетски МиГ-15 напао француски ДЦ-4 на линији Франкфурт-Берлин.

Мај

• 2. мај — Британски БОАЦ отворио прву путничку линију млазним авионима, Лондон-Јоханезбург, моделом де Хавиланд Комет.
• 3. мај — Амерички потпуковници Флечер и Бенедикт се спустили авионом на географски Северни пол.
• 9. мај — Западни савезници ће дати веће учешће Италији у управи Зоне А СТ Трста.
• 11. мај — Демонстрације у Есену против наоружавања Западне Немачке, полиција убила радника и комунисту Филипа Милера (у Источној Н. је од 1954. додељивана медаља названа по њему).
• 13. мај — Почиње с радом болница "Др Драгиша Мишовић" у Београду.
• 15. мај — У тршћанској Зони Б донесене мере којима се олакшава промет са ФНРЈ - одговор на одлуку западних сила, Италија протестује, оптужује да су тамошњи Талијани прогоњени.
• 23. мај — Отворен Народни музеј у Београду на Тргу Републике.
• 26. мај — Генерални споразум три западне силе и Западне Немачке, на снази од 1955: крај окупације, признање суверености. У Источној Немачкој се на то одговара Операцијом Штеточина (Актион Унгезиефер), расељавања непослушних из граничне зоне.
• 27. мај — У Паризу потписан Уговор о установљењу Европске одбрамбене заједнице: Француска, Италија, земље Бенелукса и западна Немачке би имале паневропску војску, подељену у националне компоненте (Француска одбила ратификацију 1954, западна Немачка ће ући у НАТО 1955).
• 27. мај — Чистка у Румунској KП: смењени су Ана Паукер, Василе Луца и Теохари Георгесцу. Пошто је консолидовао положај, генерални секретар Георге Георгију-Деж 2. јуна преузима и премијерски положај од Петру Грозе (до 1955). Ово је победа домаће над "московском" фракцијом у партији, Николаје Чаушеску ускоро улази у Централни комитет.
• 28. мај — Ген. Метју Риџвеј је Врховни савезнички командант у Европи након Ајзенхауера (до 1953). Kоманду УН у Kореји преузима Марк В. Кларк. Kомунистичке манифестације против његовог доласка у Париз се претварају у нереде.
• 30. мај — Основана општина Нови Београд (Бежанија прикључена 1955).

Јун

• 1. јун — Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем.
• 1. јун — Западни Берлинци не могу ући у ДДР без дозволе, пре неки дан су прекинуте и телефонске везе.
• 7. јун — Влада ФНРЈ уклонила неке контроле на индустријске сировине и полупрерађену робу, сељацима враћено "релативно слободно" тржиште за житарице, укинут принудни откуп.
• 9. јун — Потписан мировни уговор између Јапана и Индије.
• 13. јун — Афера Каталина: Совјети оборили шведски обавештајни авион, погинуло свих осам чланова посаде, затим три дана касније и авион који је трагао за претходним.
• 17. јун — У Гватемали је донесен Декрет 900, аграрна реформа којом се некоришћена земља редистрибуира сељацима - Унитед Фруит је незадовољан (Државни удар у Гватемали 1954.)
• 19. јун — Основане Специјалне јединице Америчке војске.
• 23 — 27. јун — Напад на брану Суи-хо: снаге УН гађају хидроцентрале на ријеци Џалу - уништили су 90% капацитета.
• 26. јун — Еарл Моунтбатен, командант британске медитеранске флоте и НАТО снага на Медитерану, посетио Броза на Брионима.
• 26. јун — 15. јул — У Паризу одржана изложба слика Петра Лубарде.
• 26. јун — Kорејски рат: појачање борби за Олд Балдy, оголело Брдо 266 - након низа од пет битака, Kинези ће га повратити у марту 1953.
• 26. јун — Југословенски авион отет и одведен у Италију - тројица затражила азил.
• 27. јун — Закон о имиграцији и држављанству ступа на снагу у САД, пошто је Kонгрес прегласао председников вето. Наставља се систем квота по регионима (укинут 1965). Влада може протерати досељене субверзивце или им спречити улазак.
• 28. јун — У Kалифорнији одржан први Мис Универсе, победница је из Финске.
• 30. јун — Окончава се Маршалов план: САД је за четири године помогла западноевропске привреде са 12 милијарди долара. Наслеђују га операције према Закону о узајамној сигурности.
• 30. јун — У окршају недалеко од Лесковца, смртно рањен потпуковник УДБ-е Пане Ђукић

Јул

• 1.јул — Увозници и извозници у ФНРЈ могу трговати по нефиксираном курсу.
• 1.јул — Четворица у ФНРЈ осуђена на смртну казну због крађе бакарне жице за 83.000 долара.
• 3.јул — Синод СПЦ одбија државно удружење, "Борба" осуђује шесторицу епископа.
• 3 - 7.јул — Прво путовање путничког брода СС Унитед Статес: са 3 дана, 10 сати и 40 минута (просечна брзина 65,91 км/х) брод обара рекорд и посљедњи је освајач Плаве врпце.
• 6.јул — Последња вожња трамваја у Лондону - вратиће се 2000.
• 6.јул — Петоро у ФНРЈ осуђени на смрт као бугарски шпијуни.
• 14.јул — Федерални суд у САД одбија изручење Андрије Артуковића ФНРЈ.
• 16.јул — Спор између иранског премијера Мосадегха и шаха: премијер инсистира да именује министра рата и шефа кабинета, даје оставку - нови премијер наставља преговоре са Британцима око нафтне компаније што покреће талас штрајкова и крвавих нереда.
• 18.јул — "Афера Јеврејског антифашистичког комитета": 13 јеврејских песника је на тајном суђењу у Москви осуђено на смрт.
• 19.јул — 3. август — Олимпијске игре 1952. у Хелсинкију. Три медаље за Југославију: златна за четверац без кормилара ("Гусар" из Сплита) и сребрне за фудбалере и ватерполисте. Чехословак Емил Зáтопек освојио три златне медаље, на 5.000, 10.000 м и маратону.
• 20.јул — Прва фудбалска утакмица Југославија – СССР на олимпијском турниру у Тампереу: 5:5 (3:0).
• 21. јул — После петодневних крвавих нереда у Ирану, команданти враћају војску у касарне. Мохамед Мосадик је поново премијер Ирана (до 1953), сада са пуном контролом над војском. Добија ванредна овлашћења од парламента, којима ограничава власт монархије.
• 22.јул — Међународни кривични суд пресудио да није надлежан у британској тужби због национализације Англо-иранске нафтне компаније - британски бојкот нафте ипак штети економији.
• 22.јул — Нови устав Пољске мења јој назив у Пољска Народна Република (до 1989).
• 23. јул — У Египту је извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I.
• 23. јул — У Паризу је основана Европска заједница за угаљ и челик, прва претеча Европске уније.
• 25. јул — Ступио је на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније.
• 24. јул — Штрајк у америчкој индустрији челика разрешен под притиском председника, радници су добили повишицу. Економски губици штрајка процењени на 4 милијарде долара.
• 25.јул — Проглашењем новог устава, Порторико постаје самоуправна територија САД уместо колоније.
• 26.јул — Египатски краљ Фарук I абдицира у корист шестомесечног сина Фуада, одлази са породицом у Италију. Власт преузима Савет револуционарне команде (република проглашена следеће године).
• 26.јул — Умире Ева Перон, аргентинска прва дама и однедавно Духовни вођа нације. Након периода просперитета, земљу погађа тешка рецесија, политички режим је такође у опадању.

Август

• 4/5. август — Афера Доминици: трочлана енглеска породица убијена у Француској, за шта је осуђен власник оближње фарме - на смрт, па доживотну, да би био пуштен из здравствених разлога, не и помилован.
• 10. август — Европска заједница за угаљ и челик почиње са радом
• 11. август — Краљ Талал Јордански абдицира због менталне болести - наслеђује га син Хусеин (до 1999).
• 12. август — "Ноћ убијених песника": погубљени су совјетски јеврејски песници осуђени у јулу (о догађају се сазнало 1955).
• 12. август — Раднички немири у текстилној фабрици у Кафр ел-Давар у Египту, двојица коловођа ће бити обешена.
• 14. август — Шеф мађарске партије Маћаш Ракоши постаје и премијер (до 1953).
• 16. август — Доминикански диктатор Рафаел Трухиљо препушта председнички положај свом брату Хактору (до 1960), а наставља владавину иза паравана до атентата 1961.
• 16. август — Забрањен извоз жита из ФНРЈ због суше, влада мора смањити капиталне инвестиције и друге трошкове. У септембру је извештено о 50% губитка или 330 милиона долара.
• 18. август — Југословенски олимпијски веслачи затражили азил у Западној Немачкој.
• 23. август — Ирачка интифада, инспирисана догађајима у Египту и Ирану: лучки радници у Басри почињу штрајк, студенти се придружују у октобру.
• 27. август — Окончани преговори о ратној одштети између Немачке и Израела - Немачка плаћа три милијарде марака.
• 29. август — Још један масован удар на Пјонгјанг, током посете Џоу Енлаја СССР.

Септембар

• 1. септембар — Хосе Мариа Веласко Ибара је по трећи пут председник Еквадора (до 1956, једини од пет пута да је одрадио цео мандат).
• 2. септембар — На Универзитету Минесота обављена прва операција на отвореном срцу.
• 8. септембар — Објављен је роман Ернеста Хемингвеја Старац и море.
• 9. септембар — У Београду, на ушћу Саве у Дунав због невремена потонуо брод „Ниш“ који је превозио путнике на линији до Земуна, удавиле се 104 особе.
• 10. септембар — Први пут се састала Европска парламентарна скупштина (од 1962 Европски парламент).
• 10. септембар — Потписан Споразум о репарацијама између Израела и Савезне Републике Немачке (Луксембуршки споразум, на снази од 1953).
• 12. септембар — Адмирал Џон Х. Касади, командант Шесте флоте САД, посетио Сплит, Тито обишао носач авиона Корал Сеа и осматрао његово деловање.
• 14 - 17. септембар — Суђење "југословенским киднаперима" у Будимпешти - УДБ-а отима информбировске емигранте из Мађарске.
• 14 - 25. септембар — Прве велике поморске вежбе НАТО у северном Атлантику.
• 15. септембар — Одлуком УН, у Еритреји се окончава британска војна администрација, улази у федерацију са Етиопијом (ова је анектира 1962-93, Еритрејски рат за независност траје 1961-91).
• 17. септембар — Мухамад Нагиб нови премијер Египта (до 1954), претходник Али Махир Паша је принуђен на оставку 7. 9. због противљења аграрној реформи.
• 18. септембар — Британски шеф дипломатије Антони Еден је први западни политичар који долази у посету Југославији; Јованка Броз се први пут појавила као ТБрозова супруга.
• 18. септембар — Чарли Чаплин отпутовао из САД за Лондон, на премијеру свог филма Лимелигхт - сутрадан му је ускраћена дозвола за повратак (навратиће 1972. да прими почасног оскара)
• 23. септембар — Ричард Никсон спашава потпредседничку номинацију, угрожену оптужбама да има богате финансијере, представљајући се као обичан човек из средње класе.
• 23. септембар — Пошто је председник Либана Бецхара Ел Кхоурy принуђен на оставку услед оптужби за корупцију, наслеђује га Цамилле Цхамоун (до 1958).
• 24. септембар — НР Румунија добила нови устав, "устав градње социјализма" (важи до 1965). Оснива се Мађарски Аутономни Регион у источном Ердељу (разводњен 1960, укинут 1968).

Октобар

• 3. октобар — Операција Харикејн: Британци су детонирали своју атомску бомбу, снаге 25 килотона, на острву Монтебело уз северозападу Аустралије.
• 3. октобар — СССР је прогласио америчког амбасадора Џорџа Ф. Kенана за персону нон грата, након што је своје искуство у Москви упоредио са интернацијом у нацистичком Берлину.
• 5 — 14. октобар — Конгрес KПСС, први од 1939: промена имена из "Свесавезна комунистичка партија (бољшевика)" у Kомунистичка партија Совјетског Савеза, промене у организацији и броју чланова органа - Политбиро и Оргбиро су замењени Президијумом; Стаљинов последњи говор. Усвојена је пета Петолетка.
• 6 — 15. октобар — Kорејски рат— Битка за брдо Бели коњ: у кинеској офанзиви, то брдо је 24 пута прелазило из руке у руку, али су га снаге УН задржале. Још пре краја ове битке, снаге УН започињу Битку за Триангле Хил, али 42 дана борби не доноси промену. УН прекида преговоре о примирју јер нема помака по питању репатријације заробљеника (настављени у априлу).
• 6. октобар — У НР Србији одустају од праксе да присиљавају дипломце да раде у унутрашњости.
• 8. октобар — Судар три воза на станици Хароу & Веалдстон близу Лондона односи 112 живота.
• 10. октобар — Битка за острво Нанри: кинески националисти заузимају острво поред континента, али се одмах повлаче.
• 13. октобар — Три силе договориле да ће наставити помоћ ФНРЈ, 30 милиона одмах за сировине, обећано још 99.
• 14. октобар — УН започеле рад у згради Сједишта Уједињених народа.
• 17. октобар — Афера 17. октобра: Индонежански генерал Насутион опколио председничку палату, тражећи распуштање Народног представничког већа - председник Сукарно убедио војнике и цивиле да се разиђу.
• 20. октобар — У британској Kенији проглашено ратно стање због Мау Мау устанка. Следе хапшења, међу којима и Јома Kенyате (у затвору до 1961, државник 1963-78).
• 22. октобар — Откривен астероид 2244 Тесла (астроном Милорад Б. Протић).
• 23. октобар — У Западној Немачкој забрањена неонацистичка Социјалистичка Рајхспартија.
• 29. октобар — 8. новембар — Индокинески рат, Операција Лораине: Французи покушавају скренути Виет Минхову офанзиву на северу Вијетнама.

Новембар

• 3. новембар — Генерал Карлос Ибанез дел Кампо (75) поново је председник Чилеа (до 1958).
• 4. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Републиканске странке, Двајт Д. Ајзенхауер, постао је нови шеф Беле куће победивши противкандидата Демократске странке, Адлеја Стивенсона.
• 4. новембар — У САД основана Национална сигурносна агенција (НСА), бави се електроничким извиђањем, њено постојање је неко време непознато.
• 4. новембар — Северо-курилски земљотрес на Камчатки, магнитуде 9, у цунамију је страдало преко 2.300 људи.
• 10. новембар — Генерални секретар УН Трyгве Лие даје оставку - СССР га није признавао од реизбора 1950, амерички комитети су трагали за "субверзивцима" у УН; шеф правног одељења УН Абрахам Феллер извршио самоубиство три дана касније.
• 10. новембар — Броз изјављује да би прихватио одбрамбени споразум са Грчком и Турском (чланице НАТО), прихвата позив у Британију, желео би да посети и САД.
• новембар — Потпредседник савезне владе Благоје Нешковић искључен из СКЈ, под оптужбом да је присталица Информбироа (није хапшен).
• 16. новембар — Избори у Грчкој: победа конзервативног Грчког окупљања, маршал Александрос Папагос је премијер до смрти 1955.
• 17. новембар — У Мађарској, четворица осуђена на смрт као "југословенски шпијуни", један доживотно, затражен опозив југословенског отправника послова.
• 18. новембар — Фудбалер осуђен на смрт због убиства судије у Шапцу.
• 20. новембар — Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген.
• 20. новембар — Американац Георге Јоргенсен, Јр. постаје Цхристине Јоргенсен у Копенхагену - прва успешна операција промене пола.
• 21. новембар — Александер Заwадзки је шеф државе, председник новог Државног савета, у Пољској НР (до смрти 1964), уместо Болесłаwа Биерута који одлази за премијера (до смрти 1956).
• 23. новембар — 2. децембар — Битка код На Сана је француски успех у Вијетнаму.
• 25. новембар — У позоришту у Лондону је први пут изведена Мишоловка Агате Кристи, која непрекидно изводи више од 60 година.
• 27. новембар — Рудолф Слански, генерални секретар Чехословачке КП, и још 13 оптуженика осуђени на монтираном суђењу за "троцкистичко-титоистичко-ционистичке активности" - 11 смртних и три доживотне казне.
• 27. новембар — ФАО извештава о критичној несташици хране у ФНРЈ, позива чланице УН да помогну.
• 29. новембар — Именована 24 нова кардинала, међу њима и Алојзије Степинац - не жели тражити дозволу за путовање од власти.

Децембар

• 1. децембар — Адолфо Руиз Цортинес је нови председник Мексика (до 1958) - жене ће добити право гласа, почетак "Мексичког чуда" у економији.
• 2. децембар — Два дана након избора за уставотворну скупштину у Венецуели, војна хунта прекида пребројавање гласова и проглашава своју победу - привремени, касније стални, председник постаје Маркос Перез Јименез (до 1958).
• 3. децембар — У Чехословачкој погубљен Рудолф Слански.
• 5. децембар — Почетак Великог смога у Лондону. Хладна магла комбиновала се са загађеним ваздухом и довела град у стање мировања током четири дана. Касније, Министарство здравља објавило је процену да је 4.000 људи умрло као резултат смога
• 5. децембар — Туниски активиста Фархат Хацхед убијен од стране француске терористичке организације Црвена рука; деморалисани Ламине Беy пристаје на реформу локалне власти 20-ог.
• 9. децембар — Укинут устав Египта из 1923, Савет револуционарне команде ће следећег фебруара донети нови.
• 10. децембар — Назире се крај колективизације у ФНРЈ: распуштено 500 задруга, још 500 припојено другима (3-4% производње).
• 12. децембар — Светски савет мира, совјетски фронт, организује Конгрес људи за мир у Бечу.
• 13. децембар — Последице суше: у Југославији поскупело хлеб и млеко.
• 14. децембар — Изведена прва успешна операција раздвајања сијамских близанаца у Охају.
• 15. децембар — Поти Срерамулу умире након 56 дана штрајка глађу с циљем стварања државе у Индији за говорнике телугуа - долази до нереда, држава Андхра је формирана следеће године (Андра Прадеш од 1956).
• 17. децембар — Прекид дипломатских односа Југославије и Ватикана (до 1970).
• 23. децембар — Поред Истре заплењено 26 талијанских рибарских бродова са 215 људи - убрзо пуштени.
• 27. децембар — Скупштина ФНРЈ усваја план за развој тешке индустрије, мада сировина има само за 15 дана.
• 31. децембар — Броз апелује на сељаке да не гомилају усеве већ их продају и олакшају несташице.
• 31. децембар — СССР вратио НР Кини Кинеску источну железницу у Манџурији.
• 31. децембар — Фрањо Михалић побиедио на трци св. Силвестра у Сао Паулу.

Рођења

Главна категорија: Рођени 1952.

Јануар

• 5. јануар — Ули Хенес, немачки фудбалер
• 7. јануар — Само Хун, глумац из Хонг Конга
• 10. јануар — Илија Завишић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 17. јануар — Рјучи Сакамото, јапански музичар, композитор, музички продуцент, активиста и глумац (прем. 2023)
• 19. јануар — Ирфан Менсур, српски глумац, редитељ, сценариста, педагог и ТВ водитељ
• 20. јануар — Ијан Хил, енглески музичар, најпознатији као басиста групе Judas Priest
• 20. јануар — Миодраг Зец, српски економиста
• 20. јануар — Пол Стенли, амерички музичар и сликар, најпознатији као гитариста и певач групе Kiss

Фебруар

• 2. фебруар — Парк Геун Хје, јужнокорејска политичарка
• 13. фебруар — Фреди Мертенс, белгијски бициклиста
• 16. фебруар — Џејмс Инграм, амерички музичар, музички продуцент и глумац (прем. 2019)
• 15. фебруар — Томислав Николић, српски политичар, председник Србије (2012—2017), оснивач и први председник СНС
• 21. фебруар — Виталиј Чуркин, руски дипломата (прем. 2017)
• 24. фебруар — Радован Миљанић, српски глумац (прем. 2021)

Март

• 4. март — Умберто Тоци, италијански музичар
• 5. март — Петар Борота, српски фудбалски голман (прем. 2010)
• 5. март — Робин Хоб, америчка књижевница
• 11. март — Даглас Адамс, енглески књижевник, сценариста и драматург (прем. 2001)
• 22. март — Милан Штрљић, хрватски глумац
• 23. март — Ким Стенли Робинсон, амерички писац
• 27. март — Марија Шнајдер, француска глумица (прем. 2011)

Април

• 1. април — Анет О’Тул, америчка глумица, плесачица и музичарка
• 4. април — Гари Мур, северноирски музичар, најпознатији као блуз/рок гитариста и певач (прем. 2011)
• 5. април — Мич Пилеџи, амерички глумац
• 10. април — Зоран Петровић, српски фудбалски судија (прем. 2024)
• 10. април — Стивен Сигал, амерички глумац, продуцент, сценариста, мајстор борилачких вештина и музичар
• 17. април — Жељко Ражнатовић Аркан, српски криминалац и војник, командант СДГ, оснивач и први председник ССЈ (прем. 2000)
• 20. април — Божидар Маљковић, српски кошаркашки тренер
• 22. април — Мерилин Чејмберс, америчка порнографска и мејнстрим глумица, плесачица, модел (прем. 2009)
• 24. април — Жан-Пол Готје, француски модни дизајнер
• 27. април — Џорџ Гервин, амерички кошаркаш
• 28. април — Чак Левел, амерички музичар, најпознатији као клавијатуриста, члан група The Allman Brothers Band и The Rolling Stones
• 28. април — Мери Макдонел, америчка глумица
• 29. април — Дејвид Ајк, енглески теоретичар завера, писац, фудбалер, ТВ водитељ, новинар и спортски коментатор

Мај

• 1. мај — Предраг Тодоровић, српски глумац (прем. 2015)
• 2. мај — Кристин Барански, америчка глумица, певачица и продуценткиња
• 6. мај — Кристијан Клавје, француски глумац, сценариста, редитељ и продуцент
• 11. мај — Шоре Агдашлу, иранско-америчка глумица
• 11. мај — Франсес Фишер, енглеско-америчка глумица
• 14. мај — Роберт Земекис, амерички редитељ, продуцент и сценариста
• 15. мај — Чез Палминтери, амерички глумац, сценариста, продуцент и драматург
• 18. мај — Џорџ Стрејт, амерички музичар, глумац и музички продуцент
• 21. мај — Биљана Ковачевић-Вучо, српска правница и активисткиња за људска права (прем. 2010)

Јун

• 5. јун — Нико Макбрејн, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе Iron Maiden
• 7. јун — Лијам Нисон, северноирски глумац
• 7. јун — Орхан Памук, турски писац и сценариста, добитник Нобелове награде за књижевност (2006)
• 15. јун — Љиљана Стјепановић, српска глумица
• 16. јун — Драган Шакота, српско-грчки кошаркаш и кошаркашки тренер
• 18. јун — Керол Кејн, америчка глумица
• 18. јун — Изабела Роселини, италијанска глумица, редитељка, сценаристкиња, продуценткиња, списатељица и модел
• 20. јун — Џон Гудман, амерички глумац и комичар
• 22. јун — Грејам Грин, канадски глумац (прем. 2025)
• 25. јун — Љубиша Стојановић Луис, српски музичар (прем. 2011)

Јул

• 1. јул — Ден Акројд, канадски глумац
• 3. јул — Лора Браниган, америчка музичарка и глумица (прем. 2004)
• 11. јул — Стивен Ланг, амерички глумац и драматург
• 14. јул — Џоел Силвер, амерички продуцент
• 15. јул — Тери О’Квин, амерички глумац
• 17. јул — Дејвид Хаселхоф, амерички музичар и глумац
• 24. јул — Гас Ван Сан, амерички редитељ, сценариста, фотограф, музичар и писац

Август

• 1. август — Зоран Ђинђић, српски политичар и филозоф, премијер Србије (2001—2003), градоначелник Београда (1997), дугогодишњи председник ДС (прем. 2003)
• 2. август — Ален Жирес, француски фудбалер и фудбалски тренер
• 3. август — Освалдо Ардиљес, аргентински фудбалер и фудбалски тренер
• 13. август — Горица Поповић, српска глумица и певачица
• 17. август — Гиљермо Вилас, аргентински тенисер
• 17. август — Нелсон Пике, бразилски аутомобилиста, возач Формуле 1
• 18. август — Патрик Свејзи, амерички глумац, музичар и плесач (прем. 2009)
• 21. август — Џо Страмер, енглески музичар и глумац, најпознатији као суоснивач, гитариста и певач групе The Clash (прем. 2002)
• 27. август — Пол Рубенс, амерички филмски и ТВ глумац, комичар, сценариста и редитељ. (прем. 2023)

Септембар

• 2. септембар — Џими Конорс, амерички тенисер
• 2. септембар — Љубиша Тумбаковић, српски фудбалски тренер и фудбалер
• 5. септембар — Здравко Рађеновић, српски рукометаш
• 16. септембар — Мики Рорк, амерички глумац, сценариста и боксер
• 18. септембар — Никола Јовановић, југословенски фудбалер
• 22. септембар — Љупче Жугић, српски кошаркаш, кошаркашки функционер, новинар и маркетиншки стручњак
• 24. септембар — Марк Сендмен, амерички музичар и писац стрипова, најпознатији као суоснивач, певач и басиста групе Morphine. (прем. 1999)
• 25. септембар — Кристофер Рив, амерички глумац (прем. 2004)
• 26. септембар — Предраг Милетић, српски глумац
• 28. септембар — Силвија Кристел, холандска глумица и модел (прем. 2012)

Октобар

• 1. октобар — Бари Карољи, мађарски песник, преводилац, фолклориста и графичар ромског порекла
• 5. октобар — Клајв Баркер, енглески драматург, романописац филмски редитељ и ликовни уметник
• 5. октобар — Харолд Фалтермајер, немачки музичар, композитор и музички продуцент
• 7. октобар — Иво Грегуревић, хрватски глумац (прем. 2019)
• 7. октобар — Владимир Путин, руски политичар, председник Руске Федерације
• 13. октобар — Џон Лоун, амерички глумац
• 18. октобар — Чак Лори, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор
• 19. октобар — Вероника Кастро, мексичка глумица, певачица, продуценткиња и ТВ водитељка
• 22. октобар — Џеф Голдблум, амерички глумац и музичар
• 26. октобар — Лазар Ристовски, српски глумац, редитељ, продуцент и писац
• 27. октобар — Роберто Бенињи, италијански глумац, комичар, сценариста и редитељ

Новембар

• 1. новембар — Бора Ђорђевић, српски музичар и песник (прем. 2024)
• 1. новембар — Змаго Сагадин, словеначки кошаркашки тренер
• 5. новембар — Олег Блохин, украјински фудбалер и фудбалски тренер
• 5. новембар — Бил Волтон, амерички кошаркаш (прем. 2024)
• 6. новембар — Јаков Седлар, хрватски редитељ и продуцент
• 8. новембар — Алфри Вудард, америчка глумица, продуценткиња и активисткиња
• 13. новембар — Будимир Стојановић, српски музички уметник и професор
• 18. новембар — Делрој Линдо, британски глумац
• 24. новембар — Тјери Лермит, француски глумац, редитељ, сценариста и продуцент
• 25. новембар — Радмила Хрустановић, српска политичарка, дипломаткиња и адвокатица, градоначелница Београда (2001—2004)
• 29. новембар — Џеф Феј, амерички глумац
• 30. новембар — Менди Патинкин, амерички глумац и певач

Децембар

• 15. децембар — Алан Симонсен, дански фудбалер и фудбалски тренер
• 25. децембар — Си-Си-Ејч Паундер, америчка глумица

Смрти

Главна категорија: Умрли 1952.

Фебруар

• 6. фебруар — Џорџ VI, британски краљ
• 14. фебруар — Морис Де Вејл, белгијски бициклиста. (*1896)
• 19. фебруар — Кнут Хамсун норвешки писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1920. (* 1859)

Март

• 9. март — Александра Колонтај, руска револуционарка и дипломата

Април

• 13. април — Радован Саватић, српски бициклиста. (*1879)

Мај

• 6. мај — Марија Монтесори, италијански лекар и педагог

Јул

• 26. јул — Ева Перон, жена аргентинског председника Хуана Перона.

Август

• 19. октобар — Ернст Штерувиц, аустријски политичар. (* 1874)

Новембар

• 12. новембар — Александар Лифка, оснивач првог биоскопа у Југославији. (* 1880)

Нобелове награде

• Физика — Феликс Блох и Едвард Милс Персел
• Хемија — Арчер Џон Портер Мартин и Ричард Лоренс Милингтон Синг
• Медицина — Селман Абрахам Ваксман
• Књижевност — Франсоа Моријак
• Мир — Алберт Швајцер (Немачка)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума