close
Пређи на садржај

1733

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
BERJAYA 1733 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1733. је била проста година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
  • 4. јануар — Умро је бан Иван В. Драшковић, наследиће га угарски великаш Јожеф Антал Естерхази (до 1741).
  • 13. јануар — Умро краљ Аутхаyе Тхаи Са. Његов брат Боромакот покреће рат против својих нећака и узима престол (до 1758).
  • 6. април — Британски премијер Роберт Вапол је због великог отпора принуђен повући предлог Закона о акцизи (трошарини), којим би били оптерећени вино и дуван и који би омогућио цариницима да претресају приватне домове у потрази за неопорезованом робом.
  • априлПољски конвокациони Сејм забрањује кандидатуру странаца за престо - то искључује сина претходног владара, као и португалског принца Мануела.
  • 1. мај — У Пруској се уводи кантонални систем: сваки регрутни округ даје једну регименту, пруска војска се удвостручава (укинуто 1813).
  • 17. мај — У Великој Британији потписан Закон о меласи, којим се уводи такса на меласу увезену из небританских колонија, пре свега француских карипских у британске америчке колоније - претња за индустрију рума у Новој Енглеској, али ови прибегавају шверцу.
  • 11. август — Руске трупе под маршалом Лацyјем прелазе пољско-литванску границу како би подупрле младог Августа на изборном Сејму.
  • август — Београдски бискуп Антон гроф Турн-Валсасина премештен у Печујску бискупију, а у Београд долази Антон гроф Енгел од Ваграјна (до 1736).
  • 19. август — Ловенволдеов уговор: Русија и Аустрија подржавају Аугуста III за пољског краља.

Септембар

[уреди | уреди извор]

Новембар

[уреди | уреди извор]
  • 3. новембар — Франко-савојске трупе заузеле милански град, док је аустријски гувернер задржао тврђаву. Следећа три месеца се уклањају преостале аустријска утврђења у војводству.
  • 7. новембар — Уговор из Ескориала је први Породични пакт шпанских и француских Бурбона: шпански принчеви би добили старе поседе у Италији.
  • 7. новембар — Кнез Монака Жак је и формално абдицирао у корист свог 13-годишњег сина Онореа III - обојица живе у Паризу, регент у Монаку је дечаков ујак Антоине Грималди, све до 1784.
  • 23. новембар — Побуна робова, Аквамуа из дан. Гане, на данском антилском острву Санкт Јан - владају већим дијелом острва до маја.

Децембар

[уреди | уреди извор]
  • 19. децембар — Неуспешно освајање Багдада од Османског царства, персијски владар Надер Шах потписује Багдадски споразум са османским гувернером, Ахмад Кан-пашом, а Турци и Иранци се слажу да врате границу између два царства на линије пре османске инвазије на Иран 1732. године.

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Правило за протопрезвитере: врше надзорну власт над малим или тривијалним школама, утичу на родитеље да школују децу и да имућни завештају део иметка школама. На позив митрополита Викентија Јовановића, са Кијевско-мохилевске академије на јесен стижу учитељи богословља, филозофије и реторике, укључујући и Емануел Козачински.[1] Схоластичка гимназија у Сремским Карловцима (1733-1739) је "прво жариште нове, барокне књижевне културе" код Срба.
  • Поред редовних школа у Београду, у Србији се помињу школе у Гроцкој и Пожаревцу. Језуитска гимназија у Београду има 60 ђака.
  • Митрополитска библиотека има 435 рукописних и штампаних књига на разним језицима.
  • Вараждински генералат: крајишници се одупиру покушајима грофа Кордуе да уведе нове статуте, власти их остављају на миру јер је почео рат, па је завладао неред.
  • Новопостављени командант Славоније Франц Антон фон Кевенхилер путује земљом, констатује да је скоро запустела и да се нико не брине о "рацкој нацији" - "монструозна чиновничка привреда" води исељавању и разбојништву.
  • У Карловачком генералату се појавили куга, оскудица и глад, следи талас исељавања у Славонију и Угарску. У Босни је куга од прошле године.
  • Госпић је седиште личкога стожера и бригадно мјесто Оточачке пуковније.
  • У Монголији је основан будистички манастир Манзушир.

Дани сећања

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]
  1. ^ „Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda”. www.rastko.rs. Приступљено 2026-05-02.