1727
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1727 на Викимедијиној остави.
| |
1727 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Шпански амбасадор у Великој Британији изјављује да су одредбе Утрецхтског мира по питању Гибралтара прекршене, што је практично објава рата. Али, Британци још од прошле године блокирају шпанску луку Порто Белло у Панами, уз велике жртве од жуте грознице; Шпанци су овог месеца прогурали флоту са благом од 31 милион пезета.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 20. фебруар — Композитор Георг Фридрих Хендл је путем парламентарног акта постао британски држављанин.
- 12. фебруар — У Београду прорадила прва српска школа, руска Максима Суворова (распуштена већ 8. 9.). Руски учитељ Максим Суворов је отворио Руско-словенску школу са 29 ученика, али се због отпора средине у септембру враћа у Сремске Карловце.
- 16. фебруар — Митрополит ћустендилски Јефрем обавештава Которанина Јеронима Бућу да је дошао у Боку, Приморје и Херцеговину да посвети епископе као изасланик патријарха Арсенија IV - "сва та настојања нису уродила жељеним плодом" (далматинског епископа нема од 1722, по вољи млетачких власти).
- 22. фебруар — Шпанија без формалне објаве започиње опсаду британског гарнизона Гибралтар, а самим тиме и нови рат са Великом Британијом.
- 26. фебруар — Умро војвода Парме Францесцо Фарнесе, наслеђује га брат Антонио (до 1731), последњи фарнезеовски војвода.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Битка код Халидзора: јерменски бранитељи су одолели опсади тврђаве и нанели жртве Турцима у испаду.
- 9. март — Краљ Дахомеја Агаџа је поразио и анектирао Краљевство Вyдах на обали.
- 18. март — Даниел Готлиеб Месершмид се вратио у Санкт Петербург са путовања по Сибиру.
- 22. март — Умро дугогодишњи султан Марока Исмаил Ибн Шериф. Седморица његових синова се следећих двадесетак година смењује на престолу, док се Абдаллах не устали из шестог пута.
Април
[уреди | уреди извор]- 12. април — Прва деклараторија намењена Београдској администрацији у Србији и Земаљској администрацији у Банату: сужавају се српске повластице у корист државне власти и Римокатоличке цркве. Цар сужава рескриптом српске повластице, под изговором да их није потврдио Ратни савет: патријарх губи световну власт и кадуцитет за световњаке, наређено светковање католичких празника (још један рескрипт 1729).
Мај
[уреди | уреди извор]- мај — Патријарх Арсеније IV у посети манастиру Пива.
- 17. мај — Умрла руска царица Катарина I., наслеђује је млади Петар II., унук Петра Великог (до 1730). Сву власт у почетку има саветник Александар Данилович Меншиков.
- 31. мај — Роyал Банк оф Сцотланд (Краљевска банка Шкотске) у Единбургху добија краљевску повељу.
Јун
[уреди | уреди извор]- 13. јун — Прелиминарни мировни преговори у Паризу: договорено примирје у сукобу Британије и Шпаније.
- 22. јун — Џорџ, принц од Велса, постаје краљ Џорџ II од Велике Британије, након смрти свог оца.
- 23. јун — Шпанске снаге одустају од опсаде Гибралтара, која је представљала једину већу операцију у сукобу који ће се формално наставити још двије године.
- јун — Српски сабор у Сремским Карловцима, протестно писмо митрополиту због деклараторије из априла.
Јул
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Кангчен, шеф тибетанске владе под Ћинговском влашћу, убијен је од стране колега у кабинету. Требало је да буде убијен и Полханé Сöнам Топгyé, али он ће након грађанског рата постати практично владар Тибета под кинеским сизеренством (1728-47).
- 23. август — Блокада Порто Бела: умро је британски командант, адмирал Францис Хосиер. Блокада траје до 1729, од 4.750 људи умрло је 4.000.
- 27. август — Сукоб Марата царства и Државе Хајдерабад, којом влада Низам-ул-Мулк, Асаф Јах : маратски песхwа, премијер, Баји Рао започиње узвратну герилску кампању - рат траје до следеће године.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 8. септембар — Пожар у амбару током луткарске представе у Бурвелу, Кембриџшир - страдало је 78 особа, већином деце.
- 20. септембар — Донедавно моћни Александар Меншиков је прогнан из престонице - умире у Сибиру 1729. Цар је под утицајем Долгорукових.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Пошто је укинут Малоруски колегиј, Данило Апостол је изабран за козачког хетмана (до 1734).
- 3. октобар — Хамаданским споразумом окончан Османско-персијски рат: Хотакијска Монархија је добила признање по цену западних делова Ирана. Од 5.200 Срба из Босне који су отишли у рат вратиће се 500 болесних и исцрпљених.
- 7. октобар — Умро епископ темишварски Јоаникије Владисављевић, догодине га наслеђује Никола Димитријевић.
- 12. октобар — Тајни Вустерхаусенски уговор између светог римског цара и пруског краља: Пруска признаје Прагматичну санкцију а цар нејасно обећава Јулицх и Берг. (помиње се и 1726)
- 17. октобар — Завршени британски генерални избори, виговци појачали већину.
- 18. октобар — "Мишљење о школама" (Опинија или мисал): митрополит Мојсије Петровић излаже свој став о просветној политици. Аустријске власти су ове године забраниле уношење књига из Русије, па је митрополит у Римнику, у Малој Влашкој, одштампао руски буквар на српском и румунском.
- 22. октобар — У Лондону одржана крунидба новог краља Џорџа II приликом које је први пут изведен Хандлов крунидбени химан Задок тхе Приест који ће се након тога изводити на свим следећим крунисњима британских монарха.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Кјахтински уговор о односима Русије и Кине - са руске стране га је потписао Сава Владиславић Рагузински. Он је ове године основао град Троицкосавск, данашњу Кјахту.
- 18. новембар — Јаи Сингх , владар Краљевине Амбер, основао Џајпур, у данашњем Раџастану.
- 18. новембар — Земљотрес код Табриза на северозападу Ирана, страдало је 77.000 људи, шест година након претходног разорног потреса и две године након ратног пустошења.
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Суворов је започео рад у школи у Сремским Карловцима, у школи су 124 ђака, има и свештеника.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]Мај
[уреди | уреди извор]- 17. мај — Катарина I Алексејевна, руска царица (*1684)
Јун
[уреди | уреди извор]Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
