1688
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1688 на Викимедијиној остави.
| |
1688. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Куга у Грчкој угрожава млетачку војску.
- 14. јануар — Царске снаге Антонија Карафе заузеле замак Мункач који је бранила Јелена Зринска. Њен син Ференц II Ракоци ће у убрзо бити узет под царево старање. Карафа ће постати краљевски комесар за Ердељ, где ће узимати већи данак него Турци и владати брутално.
- јануар — Оболелог генерала Диневалда у Славонији замењује вараждински генерал гроф Енеа Силвио Цапрара.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 23. фебруар — Јаничари убили великог везира Абаза Сијавуш-пашу, постављен Нишанџи Исмаил-паша (смењен у мају).
- фебруар — Лука Ибришимовић пише бискупу Борковићу (сиц!): због војничке самовоље и оскудице хране, Славонцима остаје да умру од глади или се поново подвргну Турцима (Лудвиг Баденски потврђује у извјештају четири мјесеца касније).
Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Бечки Дворски ратни савет наређује да се "Срби из околине" пошаљу за појачање посаде у Петроварадину. Генерал Капрара доводи Србе из Горње Славоније.
- март — Јеген Осман-паша опљачкао "јадно српско краљевство", 100.000 талира и многе драгоцености - Турци опљачкали пећку ризницу скривену у кубету манастира Грачанице, Јеген-паша однео драгоцености на девет коња.
- март — Вилиам Дампиер открио Божићно Острво.
- 30. март — Цар поставио Лонгина Рајића за унијатског владику у Срему.
Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Франческо Моросини је нови млетачки дужд (до 1694).
- 4 - 8. април — Млечани напустили Атину због куге и превеликих издатака, прешли на острво Порос, превезли и становништво.
- април — Млечани бомбардовали Солун, не би ли извукли новац од становника.
Мај
[уреди | уреди извор]- 4. мај — Енглески краљ Џејмс II наређује да његова Декларација индулгенције, којом се укидају казнени закони против католика и неконформиста, буде прочитана са свих англиканских предикаоница - гнев присталица Цркве Енглеске.
- 9. мај — Фридрих III постаје кнез одн. војвода Бранденбург-Пруске (од 1701. први краљ Пруске, влада до 1713).
- мај — Црногорски збор у Градцу на челу с владиком Висарионом се изјаснио за млетачку власт уместо султанове. Црногорци су раније током прољећа одбили турски напад, а такође и Кучи.
- 19. мај — Велики турски рат: Турци предали Столни Биоград након седмомесечне блокаде.
- 25. мај — Патријарх Арсеније моли руске цареве за помоћ ради ослобођења од турске власти. Такође, са влашким кнезом Шербаном Кантакузином и бившим цариградским патријархом Дионисијем моли исте цареве да их ослободе "Римљана" тј. католика (мисија архимандрита Исаије у Русији, који је међутим ухапшен).
- 30. мај — Бекри Мустафа-паша је нови велики везир (до 1689).
Јун
[уреди | уреди извор]- 8. јун — Седморица бискупа, међу којима и кентерберијски надбискуп Вилиам Санкрофт затворени због одбијања Декларације индулгенције.
- 10. јун — Енглески краљ добио сина са својом католичком женом - страх од католичке династије у Енглеској.
Јул
[уреди | уреди извор]- 10. јул — "Бесмртна седморица" угледних Енглеза шаљу позив Вилиаму, принцу од Оранжа да принуди краља да постави Виллиамову супругу Марy за наследницу.
- 10. јул — Земљотрес у Смирни 1688. - најмање 10.000 мртвих у потресу и пожару.
- 11. јул — Сијамска револуција 1688.: Пхетрацха узима власт и протерује западњаке.
- 12. јул — Царска војска освојила Илок (Капрара). Биће заузети и Брод на Сави, Брчко, Шабац.
- 13. јул — Морејски рат: Млечани започињу неуспешну Опсаду Негропонта (Халкиде) - траје до 21. октобра.
- 25. јул — Јаничарски гарнизон напустио Тител без борбе - несметана пловидба Дунавом до Београда.
- 29. јул — У Аустрији основана Дворска комисија за уређење имовинских односа, на челу са кардиналом Колонићем.
- јул — Босански бискуп Никола Ограмић-Оловчић послао своје дециматоре да сакупљају десетину од Вировитице до Илока - спор са загребачким бискупом.
Август
[уреди | уреди извор]- август, почетком — Лудвиг Баденски са четама бана Ердедија освојио Костајницу, Јасеновац и Дубицу.
- август — Ген. Ветерани освојио Карансебеш, Шиклош, Мехадију и др. - турске посаде прелазе у источну Србију а прогоне их српски устаници, који су заузели Оршаву.
- 6. август — Аустријска војска стигла у Земун где јој се придружују бројни Срби, у наредна два дана прешли на другу страну Саве.
- 9/10. август — Јеген Осман-паша пред повлачење опљачкао и запалио београдску варош. Муслиманске породице беже у тврђаву или остатак Турске.
- август — Српски гарнизон предао Лугош царским снагама. Капетан Продан Штета са четом освојио Кладово.
- 24. август — Папа одредио хабсбуршког фаворита Јосепха Цлеменса Баварског за келнског надбискупа и електора - један од разлога за долазећи рат са Француском.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — Царске снаге заузеле Дервенту, након чега Турци напуштају Брчко.
- 6. септембар — Аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана II Емануела, уз помоћ српских добровољаца, је заузела Београд од Турака.
- 6. септембар — Цар Леополд I потписао проглас којим позива народе Турског царства да му се придруже, уз гарантовање права и слобода.
- 6. септембар — Ћипровски устанак.
- 11. септембар — Млечани освојили Книн, истакао се Јован Синобад, заробљен Мехмед-паша Атлагић. Ове године падају и Врлика и Кистање.
- септембар — Павле Несторовић Дејак постављен за команданта Смедерева а Буњевац Дуја Марковић за команданта милиције у Сомбору.
- 20. септембар — Ђорђе Бранковић добија царску повељу и грофовску титулу; аустријском двору предлаже оснивање "илирске државе".
- 25. септембар — Дан након што је Луј XIV издао манифест са својим захтевима, француска војска прелази Рајну и убрзо опседа Филипсбург - почетак Рата Велике алијансе (одн. Деветогодишњег рата).
- септембар — Неуспешни Чипровачки устанак у северозападној Бугарској, од избеглица ће касније настати Банатски Бугари.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 17. октобар — Француске снаге без отпора заузеле Маинз.
- 30. октобар — Француске снаге освојиле Филипсбург након једномесечне опсаде, генерал Езехиел де Мелак ће спроводити Лујеву наредбу "Спалите Палатинат!".
- октобар — Српски устаници заузели ужичку тврђаву, као и раније Соко на Дрини и Мачву. Паша предао Зворник царском одељењу. Побунили се и Срби у Босни, поразили војску која је кренула на Моровић у Срему. Имре Текели приликом повлачења према Нишу убио 1.200 Срба. После заузећа Ужица, из околине и Поморавља пресељено 6.000 Срба у Славонију. Уз помоћ неколико хиљада српских устаника војска генерала Хајзлера од 4800 људи освојила је Пожаревац и извршила продор ка југу долином Велике Мораве.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Вилијам III Орански се током Славне револуције са војском искрцао у југозападној Енглеској.
- 8. новембар — Умро кнез Влашке Сербан Кантакузино, наслеђује га Константин Бранковеану (до 1714).
- 13. новембар — Опсада Бангкока окончана споразумним повлачењем Француза.
- 15. новембар — Почиње Славна револуција: Вилиам III. Орански се искрцао у Енглеској, проглашава да ће чувати слободу Енглеске и протестантске вере. Подршка Џејмсу се брзо топи.
- 23. новембар — Око 1.500 старовераца се запалило у опседнутом Палеостровском манастиру на Оњешком језеру.
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Зане Грбичић именован за црногорског гувернадура, дошао на Цетиње са одељењем млетачке војске.
- 19. децембар — Цар Леополд I. издао заштитни патент становницима Херцеговине који су изразили спремност да приђу Аустрији.
- 28. децембар — Вилиам Орански стигао у Лондон.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 15. август — Фридрих Вилхелм, изборник Бранденбурга
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
