close
Пређи на садржај

Википедија:Универзални кодекс понашања

С Википедије, слободне енциклопедије

Меко преусмерење до:wmf:Policy:Universal Code of Conduct
Ова страница је меко преусмерење.

Зашто имамо Универзални кодекс понашања

[уреди | уреди извор]

Верујемо у оснаживање што је могуће већег броја људи да активно учествују у Викимедијиним пројектима и просторима, како бисмо остварили нашу визију света у којем свако може делити целокупно људско знање. Верујемо да наше заједнице сарадника треба да буду што разноврсније, инклузивније и приступачније. Желимо да ове заједнице буду позитивна, безбедна и здрава окружења за свакога ко им се придружи (и жели да се придружи). Посвећени смо томе да тако и остане, укључујући усвајање овог Кодекса понашања и његово ревидирање ради ажурирања по потреби. Такође, желимо да заштитимо наше пројекте од оних који оштећују или искривљују садржај.

У складу са мисијом Викимедије, сви који учествују у Викимедијиним пројектима и просторима ће:

  • Помоћи у стварању света у којем свако може слободно делити целокупно знање
  • Бити део глобалне заједнице која ће избегавати пристрасност и предрасуде, и
  • Тежити ка тачности и проверљивости у свом свом раду

Овај Универзални кодекс понашања (УКоП) дефинише минимални скуп смерница очекиваног и неприхватљивог понашања. Он се примењује на све који ступају у интеракцију и доприносе онлајн и офлајн Викимедијиним пројектима и просторима. То укључује нове и искусне сараднике, функционере унутар пројеката, организаторе и учеснике догађаја, запослене и чланове одбора огранака, као и запослене и чланове одбора Задужбине Викимедија. Примењује се на све Викимедијине пројекте, техничке просторе, догађаје уживо и виртуелне догађаје, као и у следећим случајевима:

  • Приватне, јавне и полујавне интеракције
  • Расправе о неслагањима и изражавање солидарности међу члановима заједнице
  • Питања техничког развоја
  • Аспекти доприноса садржају
  • Случајеви представљања огранака/заједница пред спољним партнерима

Универзални кодекс понашања пружа основу понашања за сарадњу на Викимедијиним пројектима широм света. Заједнице могу овоме додати своје политике које узимају у обзир локални и културни контекст, притом задржавајући овде наведене критеријуме као минимални стандард.

Универзални кодекс понашања подједнако се односи на све Викимедијанце без иједног изузетка. Поступци који су у супротности са Универзалним кодексом понашања могу резултирати санкцијама. Њих могу изрећи именовани функционери (како је прикладно у њиховом локалном контексту) и/или Задужбина Викимедија као правни власник платформи.

2 – Очекивано понашање

[уреди | уреди извор]

Сваки Викимедијанац, било да је нови или искусни уредник, функционер заједнице, члан одбора или запослени у огранку или Задужбини Викимедија, одговоран је за сопствено понашање.

У свим Викимедијиним пројектима, просторима и догађајима, понашање ће се заснивати на поштовању, учтивости, колегијалности, солидарности и добром грађанству. Ово се односи на све сараднике и учеснике у њиховој интеракцији са свим другим сарадницима и учесницима, без изузетака на основу старости, менталних или физичких инвалидитета, физичког изгледа, националног, верског, етничког и културног порекла, касте, друштвене класе, течности језика, сексуалне оријентације, родног идентитета, пола или области каријере. Такође, нећемо правити изузетке на основу статуса, вештина или достигнућа у Викимедијиним пројектима или покрету.

2.1 – Узајамно поштовање

[уреди | уреди извор]

Очекујемо од свих Викимедијанаца да покажу поштовање према другима. У комуникацији са људима, било у онлајн или офлајн Викимедијиним окружењима, односићемо се једни према другима са узајамним поштовањем.

Ово укључује, али није ограничено на:

  • Практиковање емпатије. Слушајте и покушајте да разумете шта Викимедијанци различитог порекла желе да вам кажу. Будите спремни да преиспитате и прилагодите сопствено разумевање, очекивања и понашање као Викимедијанац.
  • Претпоставите добру намеру и учествујте у конструктивним изменама; ваши доприноси треба да побољшају квалитет пројекта или рада. Пружајте и примајте повратне информације љубазно и у доброј намери. Критика треба да буде изречена на осећајан и конструктивни начин. Сви Викимедијанци треба да претпоставе, осим ако не постоје докази за супротно, да су други овде како би заједнички унапредили пројекте, али ово се не сме користити за оправдавање изјава које имају штетан утицај.
  • Поштујте начин на који сарадници именују и описују себе. Људи могу користити специфичне термине да би описали себе. Као знак поштовања, користите ове термине када комуницирате са тим људима или о њима, тамо где је то лингвистички или технички изводљиво. Примери укључују:
    • Етничке групе могу користити специфично име да би описале себе, уместо имена које су историјски користили други;
    • Људи могу имати имена која користе слова, звукове или речи из њиховог језика која вам могу бити непозната;
    • Људи који се идентификују са одређеном сексуалном оријентацијом или родним идентитетом користећи посебна имена или заменице;
    • Људи који имају одређени физички или ментални инвалидитет могу користити одређене термине да би описали себе
  • Током састанака уживо, бићемо гостољубиви према свима и бићемо пажљиви и пуни поштовања према преференцама, границама, осетљивостима, традицијама и захтевима једни других.

2.2 – Учтивост, колегијалност, узајамна подршка и добро грађанство

[уреди | уреди извор]

Тежимо следећим понашањима:

  • Учтивост је пристојност у понашању и говору међу људима, укључујући странце.
  • Колегијалност је пријатељска подршка коју људи ангажовани у заједничком труду пружају једни другима.
  • Узајамна подршка и добро грађанство значи преузимање активне одговорности за осигурање да Викимедијини пројекти буду продуктивни, пријатни и безбедни простори, и да доприносе мисији Викимедије.

Ово укључује, али није ограничено на:

  • Менторство и подучавање: Помагање новајлијама да се снађу и стекну основне вештине.
  • Брига о колегама сарадницима: Пружите им руку када им је потребна подршка и заузмите се за њих када се према њима поступа на начин који не испуњава очекивано понашање према Универзалном кодексу понашања.
  • Препознавање и одавање признања за рад који су обавили сарадници: Захвалите им се на помоћи и раду. Цените њихове напоре и одајте им признање тамо где је то заслужено.

3 – Неприхватљиво понашање

[уреди | уреди извор]

Универзални кодекс понашања има за циљ да помогне члановима заједнице да препознају ситуације лошег понашања. Следећа понашања се сматрају неприхватљивим унутар Викимедијиног покрета:

3.1 – Узнемиравање

[уреди | уреди извор]

Ово укључује свако понашање чија је првенствена намера да застраши, разбесни или узнемири особу, или било које понашање где би се то разумно сматрало највероватнијим главним исходом. Понашање се може сматрати узнемиравањем ако прелази границе онога што би се од разумне особе очекивало да толерише у глобалном, интеркултуралном окружењу. Узнемиравање често узима облик емоционалног злостављања, посебно према људима који су у рањивој позицији, и може укључивати контактирање радних места или пријатеља и чланова породице у покушају застрашивања или осрамоћивања. У неким случајевима, понашање које се у појединачном случају не би подигло на ниво узнемиравања може постати узнемиравање кроз понављање. Узнемиравање укључује, али није ограничено на:

  • Увреде: Ово укључује прозивање, коришћење погрдних речи или стереотипа, као и све нападе засноване на личним карактеристикама. Увреде се могу односити на перципиране карактеристике попут интелигенције, изгледа, етничке припадности, расе, религије (или недостатка исте), културе, касте, сексуалне оријентације, рода, пола, инвалидитета, старости, националности, политичке припадности или других карактеристика. У неким случајевима, поновљено исмевање, сарказам или агресија колективно представљају увреде, чак и ако појединачне изјаве то не би биле.
  • Сексуално узнемиравање: Сексуална пажња или набацивање било које врсте према другима када особа зна или би разумно требало да зна да је та пажња непожељна, или у ситуацијама када се пристанак не може комуницирати.
  • Претње: Експлицитно или имплицитно сугерисање могућности физичког насиља, неправедног осрамоћивања, неправедне и неоправдане штете по углед, или застрашивање сугерисањем неоснованих правних акција како би се победило у расправи или неко приморао да се понаша онако како ви желите.
  • Подстицање на повређивање других: Ово укључује подстицање неког другог да изврши самоповређивање или самоубиство, као и подстицање некога да изврши насилне нападе на трећу страну.
  • Откривање личних података (доксинг): дељење приватних информација других сарадника, попут имена, места запослења, физичке адресе или адресе е-поште без њиховог изричитог пристанка, било на Викимедијиним пројектима или негде другде, или дељење информација о њиховој активности на Викимедији ван пројеката.
  • Прогањање: праћење особе кроз пројекат (пројекте) и непрестано критиковање њеног рада углавном са намером да се узнемири или обесхрабри. Ако се проблеми наставе након покушаја комуникације и едукације, заједнице ће можда морати да их реше кроз успостављене процесе заједнице.
  • Троловање: Намерно ометање разговора или објављивање у лошој намери како би се намерно провоцирало.

3.2 – Злоупотреба моћи, привилегије или утицаја

[уреди | уреди извор]

Злоупотреба се дешава када се неко на стварној или перципираној позицији моћи, привилегије или утицаја упусти у непоштујуће, сурово и/или насилно понашање према другим људима. У Викимедијиним окружењима, она може попримити облик вербалног или психолошког злостављања и може се преклапати са узнемиравањем.

  • Злоупотреба положаја од стране функционера, званичника и особља: коришћење овлашћења, знања или ресурса који су на располагању именованим функционерима, као и званичницима и особљу Задужбине Викимедија или Викимедијиних огранака, ради застрашивања или претњи другима.
  • Злоупотреба стажа и веза: Коришћење сопствене позиције и угледа за застрашивање других. Очекујемо од људи са значајним искуством и везама у покрету да се понашају са посебном пажњом јер непријатељски коментари од њих могу имати нежељене негативне последице. Људи са ауторитетом у заједници имају посебну привилегију да буду сматрани поузданима и не би требало да то злоупотребљавају за напад на друге који се с њима не слажу.
  • Психолошка манипулација: Злонамерно навођење некога да посумња у сопствена опажања, чула или разумевање са циљем да се победи у расправи или да се неко примора да се понаша онако како ви желите.

3.3 – Вандализам садржаја и злоупотреба пројеката

[уреди | уреди извор]

Намерно уношење пристрасног, лажног, нетачног или неприкладног садржаја, или ометање, спутавање или на други начин отежавање стварања (и/или одржавања) садржаја. Ово укључује, али није ограничено на:

  • Поновљено произвољно или немотивисано уклањање било ког садржаја без одговарајуће расправе или пружања објашњења
  • Систематско манипулисање садржајем како би се фаворизовала специфична тумачења чињеница или тачака гледишта (такође путем неверног или намерно лажног преношења извора и мењања правилног начина састављања уредничког садржаја)
  • Говор мржње у било ком облику, или дискриминаторни језик усмерен на оцрњивање, понижавање, подстицање мржње против појединаца или група на основу тога ко су они или њихових личних уверења
  • Употреба симбола, слика, категорија, ознака или других врста садржаја који су застрашујући или штетни за друге ван контекста енциклопедијске, информативне употребе. Ово укључује наметање шема на садржај које имају за циљ маргинализацију или остракизам.