1786
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1786 на Викимедијиној остави.
| |
1786. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 3 —10. јануар — Хопевелски уговори између представника Конгреса САД и представника Индијанаца Чокто, којима се дефинише граница и одобрава земља за насељавање.
- 6. јануар — Трговачки брод Халсевел, на путу за Индију, слупао се због олује у Ламаншу на стенама Дорсета - од 240 људи, преживело 74. Бродолом је деценијама тема у британској уметности.
- 17. јануар — Пјер Мешен открио комету, назван Енцкеов комет, након што му је Јохан Франз Енцке израчунао орбиту 1819.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2. фебруар — Британски учењак Вилиам Џоунс у говору пред члановима Азијског друштва у Калкути наводи сличности између грчког, латинског и санскрита, а што се сматра зачетком историјске лингвистике и индоевропеистике.
- 11. фебруар — Јозефинизам: Цар Јосип II прописује да се проштења/заветине свуда одржавају на исти дан, другу недељу после Ускрса.
Март
[уреди | уреди извор]- 12. март — Мухамед-хан Каџар је прогласио Техеран за своју престоницу.
- 20. март — Цар Јосип II. укида Северинску жупанију, враћена је Загребачкој жупанији, чији су то прекокупски и горански крајеви и били. Угарско приморје се састоји од Ријечког, Бакарског и Винодолског котара.
- 22. март — Скупштина Јужне Каролине усваја предлог за оснивање новог главног града - Колумбиа (државна легислатура се тамо први пут састала 1790). Ове године је у Вирџинији основан Франкфорт, који ће постати главни град Кентакија након одвајања 1792.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Карађорђе Петровић, будући вожд Србије, прешао у Срем са породицом, више од годину дана је шумар у Крушедолу, затим ступа у фрајкор.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Премијера Моцартове опере Фигарова женидба у Бечу.
- 10. мај — У едикту о процесијама, Цар Јосип II прописује да се не носе кипови и заставе и да их не прати музика.
- мај — Погоршање руско-турских односа поводом Грузије: руски посланик Булгаков подноси у Стамболу агресиван меморијал, док Турци мисле да је руски протекторат у Грузији противан Кучук-кајнарџијском миру.
- 21. мај — Афера краљичине огрлице у Паризу формално завршена судском пресудом у којој је ослобођен кардинал де Рохан, а њена зачетница Жеан де ла Моте осуђена на затвор због преваре; скандал је свеједно озбиљно начео ауторитет боурбонске монархије; Марија Антоанета је омрзнута, иако није имала везе са огрлицом.
- 25. мај — Умро је португалски краљ Петар III звани Градитељ, сувладар своје нећаке Марије I, која већ показује знаке менталних проблема.
- 29. мај — Ла Пероусеова експедиција: први Европљанин који се искрцао на хавајско острво Мауи (у априлу је био на Ускршњем острву, наставља према Аљасци).
Јун
[уреди | уреди извор]- јун — Махмуд-паша Бушатлија стигао у Никшић, на превару убио 53 Ровчана, из освете за прошлогодишње акције против Турака.
- 10. јун — Након што је прије девет дана потрес створио брану на ријеци Даду у Сечуану, накнадни удар је руши - у поплави страда можда 100.000 људи.
- 25. јун — Гаврил Прибилов из руске трговачке компаније је открио Острво св. Ђорђа, један од Прибиловљевих острва, југозападно од Аљаске, са великим бројем фока крзнашица.
Јул
[уреди | уреди извор]- 13. јул — Ла Пероусеова експедиција губи 21 човека на баржи и два чамца услед јаких струја у заливу Литуyа на југу Аљаске, након што су посетили Тлингите.
- 14. јул — Конвенција у Лондону којом Велика Британија и Шпанија размењују територије у Централној Америци - Британци ће напустити Обалу комараца, насеље Блацк Ривер, а добити ће проширење у Британском Хондурасу (Белизе, независан 1981), где секу махагониј.
- 17. јул — Једна већа ерупција Мерапија на Јави.
- 31. јул — Објављена је прва збирка поезије Роберта Бернса, "Песме, углавном на шкотском дијалекту", познате као Килмарночко издање.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Каролина Хершел је прва жена која је открила комету.
- 6. август — Цар Јосип II одлучује у Лавову да војни дистрикт Буковина постане дистрикт Краљевине Галиције и Лодомерије (до 1849, када постаје засебна круновина).
- 8. август — Савојски планинари Михел-Габриел Пакард и Жак Балмат као прве особе у историји освајају врх Монтблана.
- 11. август — Абдулах Мукарам Шах, султан Кедаха (у данашњој Малезији) у замену за британску војну заштиту од Сијама и Бурме капетану Францису Лигхту из Британске источноиндијске компаније предаје острво Пенанг, а што представља почетак британске колонијалне експанзије у Југоисточној Азији, тј. почетак Британске Малаје
- 11. август — Капетан Франсис Лајт је основао британску колонију Пенанг у Малезији.
- август — Питова влада оснива кажњеничку колонију Нови Јужни Велс у данашњој Аустралији; Прва флота плови тамо 1787-88.
- август — Емски конгрес четворице немачких кнежева-надбискупа усваја пунктације против папског мешања - Папа одбацује њихове аргументе 1789.
- 17. август — Након смрти свог стрица Фридериха, пруски престо преузима његов нећак Фридрих Вилхелм II (до 1797).
- 18. август — Окончава се дански монопол на трговину са Исландом, званично је основан Рејкјавик, као једно од шест места са трговачком повељом.
- 20. август — Француски министар финансија де Цалоне представља краљу Лују XVI план финансијске реформе: увођење новог пореза на вредност земљишта, укидање фискалних изузећа привилегованих редова, укидање унутрашњих царина итд. Пошто нема шансе да Париски парламент (суд) то прихвати, убеђује краља да сазове Скупштину угледника, први пут од 1626.
- 29. август — У западном Масачусетсу наоружани фармери на челу са ратним ветераном Даниелом Схаyсом заузимају зграду суда у граду Нортхамптон те тако спријечавају наплату пореза и дугова; тиме започиње Схаyсова побуна, први устанак против власти у САД након стицања независности.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — Време патриота у Холандији: стадтхолдерове трупе из Нијмегенског гарнизона су ушле у Хатем и Елбург, уз пљачку и скрнављење цркава. Патриоти након овога појачавају опозицију и спремају се за војни сукоб. Штадтхолдер има подршку британског посланика и Пруске (која ће догодине интервенисати, нови пруски краљ је стадтхолдеров шурак).
- 12. септембар — Чарлс Корнволис је нови гувернер Бенгала (до 1793).
- 14. септембар — Завршена Конвенција у Анаполису, на којој представници 5 од 13 држава-чланица САД (Њу Џерзи, Њујорк, Пенсилванија, Делавер и Вирџинија) доносе закључак како је потребно сазвати уставну конвенцију у смеру јачања централне власти, односно новог устава који би САД од конфедерације претворио у федерацију (Филаделфијска конвенција сљедећег маја).
- 14. септембар — Конектикат предаје Конгресу Западни резерват, каснији североисток Охаја.
- 14. септембар — Ла Пероусеова експедиција је стигла до Монтереја у шпанској Горњој Калифорнији. Затим прелазе Пацифик, у децембру су код Маријанских острва, у јануару у Макау.
- септембар — Јохан Волфганг Гете је отишао на путовање у Италију, до 1788, што ће описати у "Италијанском путовању" (1816-17).
- 17. септембар — Умро је јапански шогун Токугаwа Иехару, наследиће га Токугава Иенари (1787-1837). У земљи је Велика глад ере Тенмеи.
- 18. септембар — Отворена је Пистојска синода, коју је уз подршку тосканског војводе Леополда сазвао бискуп Скипионе де' Ричи - донесени су декрети у фебронијанистичком и јансенистичком духу (осуђени папином булом 1794).
- 26. септембар — Договорен Еденов споразум, трговачки уговор између Велике Британије и Француске - делује 1787-93, Французи нису задовољни јер је порастао увоз британске индустријске робе.
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Лондонски Комитет за помоћ црној сиротињи организује бродове за превоз неколико стотина црнаца у данашњи Сијера Леоне, где ће догодине бити основано прво насеље на месту Фритауна.
- 23. октобар — Шведски краљ Густав III оснива Естерсунд.
- октобар — Последња редукција броја православних празника у Хабсбуршкој монархији: 21 непокретан празник за све православне народе и 22. национални (Свети Сава за Србе, Константин и Јелена за Грке и Св. Петка за Влахе).
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — За овај месец изабран први кнез Дубровачке републике из редова нове властеле, по договору из 1763; још само пет пута до 1800.
- 30. новембар — Хабсбуршки принц Леополд Јосип, велики војвода Тоскане доноси нови кривични законик, познат као први у модерној историји из кога је избачена смртна казна.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 4. децембар — У Горњој Калифорнији је основана фрањевачка мисија Санта Барбара, поред пресидија из 1782 (Санта Барбара, Калифорнија).
- децембар — Турци су сменили проруског кнеза Молдавије Александра II Маврокордата, долази Александар Ипсилантис (до 1788).
- децембар — Енглески капетан Георге Диксон истражује 1786. и '87. обале дан. Британске Колумбије и југоисточне Аљаске, у међувремену зимује на Хавајима. Први је посетио острво Молокаи.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- На повратку из Русије, владика Петар I Петровић Његош донео кромпир у Црну Гору, засађен је на имању манастира Стањевићи.
- Основана јединствена генерал-команда за Карловачку, Банску и Вараждинску крајину.
- Три цјелине Осијека - Горњи град, Тврђава, Доњи град - повезане у јединствену општину.
- Цар Јосип II препушта колонизациону акцију у угарским земљама приватној иницијативи; број становника Угарске без Ердеља се од 1711. повећао са око 2,5 на 7 милиона.
- Новим законом о царинама укинуте унутрашње царинске границе у угарским земљама.
- Цар Јосип II. основао Аустријску морнарицу: за почетак два кутера у Трсту.
- Јован Мушкатировић: "Краткоје размишљењије о праздници", критика превеликог броја празника у српској цркви, подршка реформама бечког двора.
- Марко Војновић је командант луке и флоте у Севастопољу.
- Имануел Кант: "Метафизичке основе природне науке".
Рођења
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 25. август — Лудвиг Аугуст од Вителсбаха, баварски краљ († 1868)
Смрти
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 17. август — Фридрих Велики, пруски краљ
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
