Astatan
| |||
| |||
| Identifikacija | |||
|---|---|---|---|
3D model (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| Gmelin Referenca | 532398 | ||
| |||
| Svojstva | |||
| AtH | |||
| Molarna masa | 211,01 g·mol−1 | ||
| Srodna jedinjenja | |||
Srodna jedinjenja
|
Bizmutin Cezijum hidrid | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je  ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Astatan (vodonik astatid,astatovodonik) je hemijsko jedinjenje sa formulom HAt. Ono se sastoji od atoma astata kovalentnol vezanog za atom vodonika.[3]
Ovo hemijsko jedinjenje manifestuje osobine koje su slične ostalim vodonik halidima. Astatan je zapravo najjača kiselina među njima. Međutim, to je od male koristi, jer se on lako razlaže u elementarni vodonik i astat.[4] Osim toga polu-život raznih izotopa astata je kratak. Elektronegativnosti astata i vodonika su slične, te se At+ jon može formirati.[5] Disocijacija može lako da proizvede negativno naelektrisani vodonik. Astatan je podložan sledećoj reakciji:
- 2 HAt → H+ + At− + H− + At+ → H2 + At2
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ PubChem, "astatane - Compound Summary", accessed July 3, 2009.
- ^ Fairbrother, Peter, "Re: Is hydroastitic acid possible?" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. фебруар 2011), accessed July 3, 2009.
- ^ Advances in Inorganic Chemistry, Volume 6 by Emeleus, p.219, Academic Press, 1964. ISBN 9780120236060
