1800
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1800 на Викимедијиној остави.
| |
1800. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Батавска Република службено преузима поседе дотадашње Холандске источноиндијске компаније.
- 1. јануар — Квази рат: Акција од 1. јануара 1800., окршај америчког конвоја са Хаићанима, француским савезницима.
- 11. јануар — Кира Фросини и још 16 жена оптужених за прељубу удављене у Памвотиди по наређењу Али-паше Јањинског - Грци их сматрају жртвама Турака.
- 15. јануар — Крај буне у Конавлима 1799-1800: дубровачка влада шаље војску у Конавле како би се извршила судска пресуда о кажњавању петорице коловођа. Бунтовници су изјавили покорност републици након вести да су босански Турци спремни да упадну у Конавле.
- јануар — Роберт Овен постао управник предионице памука у Њу Ланарку, покушава да је води по вишим принципима од чисто комерцијалних.
- 18. јануар — У Паризу основана Банqуе де Франце, која ће отада све до данас дјеловати као централна банка Француске.
- 23. јануар — Египатски поход: француски командант Жан Батист Клебер договорио са Британцима и Османлијама Конвенцију из Ел-Ариша о повлачењу из Египта - они то нису поштовали.
- јануар — Оборкнез Ранко Лазаревић убијен у Шапцу од јаничарских присталица.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 7. фебруар — Плебисцит о новом француском уставу га наводно усваја са 99,9% - министар унутрашњих послова, Наполеонов брат Луциен га је вероватно фалсификовао.
- фебруар — Београдски везир Хаџи Мустафа-паша затражио од Срба да буду спремни да у овом месецу бране прелазе преко Велике Мораве, због погоршаних односа са Пазваноглуом, али овај иде против Хафис-аге у Нишу.
- 17. фебруар — Представнички дом САД је изабран Томаса Џеферсона за председника и Арона Бера за потпредседника САД, чиме је решен нерешен број гласова на изборима 1800.
- 18. фебруар — Опсада Малте: Британци поразили француски конвој који је требао донети помоћ изгладнелом гарнизону.
Март
[уреди | уреди извор]- 11. март — Рат ножева на Хаитију: Лоувертуреове црначке снаге заузимају јужни град Јацмел, након што се мулатски генерал Алеxандре Пéтион пробио из места.
- 14. март — На конклави у хабсбуршкој Венецији, кардинал Барнаба Цхиарамонти, као компромисни кандидат, постаје нови папа под именом папа Пије VII. (до 1823).
- 17. март — Британски линијски брод прве класе ХМС Квин Шарлот се запалио код тосканског острва Цапраиа, у експлозији погинула 673 члана посаде
- 20. март — Битка код Хелиопоља
- 20. март — Италијански физичар Алесандро Волта у писму Краљевском друштву описује Волтин ступ, прву хемијску батерију. Следећег маја, Вилиам Николсон и Антхони Карлисле употребом ступа откривају електролизу воде, а независно од њих и Јохан Вилхелм Ритер.
- 20. март — Битка код Хелиополиса: Клеберови Французи поразили Јусуф-пашу, враћају се у Каиро где гуше побуну.
- 28. март — Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Великом Британијом.
- 29. март — Закон у Дубровачкој републици: господари не могу захтевати од тежака да им раде више од 90 дана годишње, назначено колико им дневно имају давати за рад вина,хлеба и поврћа уз со и уље.
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април —У Бечу изведена Бетовенова Симфонија бр. 1 - његова музика је од ове године врло тражена, али слух му је већ оштећен.
- 2. април — Цариградским уговором између Османлија и Руса, у Јонском мору је основана Република Седам Острва, по узору на Дубровачку Републику. Прва аутономна грчка држава од пада Византије, формално османски вазал, практично руски протекторат. Главни град је Крф. Један од министара је Јоанис Каподистријас.
- 6. април — Рат Друге коалиције – Опсада Ђенове: Аустријанци опколили Масену у Ђенови (до јуна).
- април — Након што су јаничари у Шапцу правили немире против Срба и Турака, паша против њих шаље 800 крџалија.
- 24. април — У Вашингтону основана Конгресна библиотека, прва федерална културна институција, данас једна од највећих библиотека на свету.
- 25. април — Француска Армија Немачке прелази преко Рајне.
- април — Погоршани односи између Русије и Енглеске, Русија напушта Другу коалицију.
Мај
[уреди | уреди извор]- 3. мај — Французи односе превагу у биткама код Штокаха и Енгена.
- 3. мај — Битка код Штокаха (1800)
- 14. мај — Форте ди Бард са 400 аустро-пијемонтских војника на улазу у долину Аоста зауставио напредовање Бертхиерове војске на две недеље - Наполеон ће наредити да тврђава буде срушена.
- 15. мај — Рат Друге коалиције: Наполеон Бонапарте почиње прелаза Алпа преко превоја Велики Свети Бернард на челу француске војске како би из Италије истјерао Аустријанце.
- 15. мај — Џејмс Хетфилд пуцао на краља Џорџа III у позоришту - ослобођен је на основу лудила. У јулу ће бити донесен Закон о криминалним лудацима, којима је убудуће одређено затварање, као и нови Закон о издаји којим је олакшано процесуирање.
- мај — Срби из Хаџи Мустафине војске разбили одред јаничара код Ћуприје.
- 21. мај — Председник САД Адамс дао општу амнестију учесницима прошлогодишње Фриесове побуне против пореза у Пенсилванији.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Наполеон заузима Милано, Ланес сутрадан Павију а Мурат 6-ог Пјаченцу, с друге стране Поа.
- 6. јун — Опсада Ђенове је Пирова победа за Аустријанце: Масенини Французи напуштају град, али одвукли су снаге од Наполеоновог напредовања.
- 9. јун — Битка код Монтебела: Ланесова претходница поразила Аустријанце (1808. ће бити произведен у војводу од Монтебелла).
- 14. јун — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у бици код Маренга у Италији.
- 14. јун — Ген. Жан Батист Клебер је убијен у Каиру, египатску команду ће преузети Жак-Франсоа Меноу.
- 15. јун — Алесандријска конвенција: примирје, Французи добијају Ђенову и утврђена места у Пијемонту и Ломбардији, док се Аустријанци повлаче у Мантову.
- 19. јун — Битка код Хохстадта: Мореау поразио Аустријанце на Дунаву у Баварској што отвара пут према Бечу.
- 20. јун — Наполеон је у Торину, Краљевина Сардинија-Пијемонт је поново срушена, уместо Пијемонтске републике основана Субалска република (до 1802).
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Закони о Унији: парламент Велике Британије доноси Закон о унији са Ирском, што са еквивалентним актом парламента Ирске од 1. августа, претвара персоналну унију у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске (с ефектом од 1. јануара 1801). Разматрано је питање католичке еманципације, од чега се одустало.
- 4. јул — Из америчке Северозападне Територије издвојена Територија Индијана.
- јул — Фултонова подморница Наутилус плови на Сени у Роуану.
- јул — Французи ослобађају руске затворенике.
- 25. јул — Британски ескадрон заробио данску фрегату Фреја - затегнути односи али Данска није спремна за рат. Руски цар Павле затвара британске трговачке испоставе.
- јул — Хаићански Рат ножева се окончава: мулатски ген. Андрé Ригауд одлази из земље. Лоувертуре проглашава амнестију, али Јеан-Јацqуес Десалинес спроводи репресалије над мулатима.
Август
[уреди | уреди извор]- август — Порта поново прогласила Пазваноглуа за одметника, војска београдског паше, укључујући Србе, учествоваће у заузимању Пореча и неуспешној опсади Кладова.
- август — Фрањо Јелачић именован подмаршалом и дивизионаром у Петроварадину.
- 18. август — Умро корејски владар Јеонгјо, наслеђује га малолетни син Суњо (до 1834).
- 30. август — Вече планиране робовске побуне и заузећа Ричмонда на челу са Габриелом - пљусак спречава поход а одавање води хватању лидера.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 4. септембар — Рат Друге коалиције: Француски гарнизон на Малти се предаје Британцима који преузимају власт и успостављају Протекторат Малта (касније крунска колонија, до 1964). Пошто Британци не желе вратити острва Малтешким витезовима, односи са руским царем Павлом знатно погоршани. Русија ће организовати Другу лигу оружане неутралности са Данском-Норвешком, Шведском и Пруском, па чак и планирати напад на Британску Индију у савезу са Наполеоном.
- 5. септембар — Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту.
- 11. септембар — Британци заузели Курасао.
- 18. септембар — Неуспешни напад Хаџи Мустафине војске на Пазваноглуово Кладово, овај наредио да се запале три села између Кладова и Ада Калеа (Сип, Џеџерац, Кладушница), како би им ускратио зимовник.
- 30. септембар — Споразум у Монтефортаинеу којим САД и Француска обустављају непријатељства позната као Квази-рат те обнављају економске и политичке везе.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Трећи споразум из Илдефонса: Шпанија враћа Лујзијану Француској, а бивши војвода Парме Лудвиг, зет шпанског краља, добиће Тоскану.
- 7. октобар — Француски корсар Роберт Сурцоуф заробио британски брод Кент у Индијском океану.
- 10. октобар — Завера ножева или Оперска урота: Наполеон је наводно требао бити убијен након оперске представе - могућа Фоушеова полицијска манипулација.
- 19. октобар — Баудинова експедиција креће из Француске према Новој Холандији (Аустралији).
- октобар — Код Будве стигла једна руска лађа са муницијом и топовима за Црну Гору.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Председник САД Џон Адамс се усељава у новоизграђену Белу кућу.
- 5. новембар — Наполеон смењује брата Луциена с положаја министра унутрашњих послова и шаље га за амбасадора у Шпанију - Луциен је био у ривалству са министром полиције Жозефом Фушеом.
- 7/19. новембар — Битка на реци Иори
- 17. новембар — Конгрес САД (у свом 6. сазиву) први пут држи седницу у Вашингтону.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Рат Друге коалиције: Битка код Хохенлиндена у којој Мореауове француске трупе наносе одлучујући пораз аустријско-баварској војсци надвојводе Ивана - наговештен крај Рата Друге коалиције, Британија опет остаје сама против Наполеона.
- 3. децембар — Завршени председнички избори у САД (резултати објављени у фебруару): после дуге и огорчене кампање, демократа-републиканац потпредс. Томас Џеферсон побеђује федералисту председника Џона Адамса.
- 13. децембар — Шпански председник владе Мариано Луис де Уркуијо смењен под Годоyевим утицајем.
- 16. децембар — Друга лига оружане неутралности: Русија, Данска-Норвешка, Шведска и Пруска.
- 22. децембар — Договорено примирје на немачком ратишту, Французи су свега 80 км од Беча.
- 23. децембар — Умро темишварски епископ Петар Петровић, наследиће га епископ горњокарловачки Стефан Авакумовић.
- 24. децембар — Атентат у улици Саинт-Ницаисе или Завера паклене машине: експлозија у близини Наполеонове поворке на путу у Оперу - страдало је неколико пролазника.
- 25. децембар-26. децембар — Битка код Минча (1800)
- децембар — Београдски митрополит Методије ухапшен и убијен следећег месеца - не утиче на односе Срба и Хаџи Мустафе.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Становништво свијета се приближава бројци од милијарду људи (а коју ће достићи 1802).
- Од ове године више српских књига се штампа грађанском азбуком него црквеном, за десетак година црквена азбука остаје само у црквеним публикацијама.
- У Војној крајини укинут кантонски систем.
- Срби у Сењу (око 50 породица) добили дозволу за јавно исповедање вере и вршење обреда.
- Везир издао бујрулдију да се у Сарајеву може градити владичин конак.
- Након прошлогодишње поплаве, Сентандреју задесио пожар - опадање места.
- Влахо Стули написао "Комедија Кате Сукурица међу Вратима од Пескарије учињена у Дубровнику год. 1800. од В. С." - откривено 1960-тих, изводи се као "Кате Капуралица".
- Атанасије Стојковић: "Кандор или откровеније Египетских таин".
- У Русији објављено "Слово о Игоровом походу".
- Вилхелм Хершел открио инфрацрвено зрачење.
- Александар фон Хумболт и Аиме Бонпланд истражују Ориноко и бифуркацију Цасиqуиаре, налазе електричну јегуљу, од папагаја бележе речи изумрлог племена. Крајем године стижу на Кубу.
- Филип Пинел објавио "Медиционско-филозофски трактат о менталном отуђењу или манији" - нови метод психијатрије.
- Жорж Кивје идентификује на основу цртежа фосила да се ради о летећем рептилу, касније названом Птеродацтyлус. Од ове године објављује "Лекције компаративне анатомије".
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 7. јануар — Милард Филмор, 13. председник САД
Март
[уреди | уреди извор]- 18. март — Алекса Симић, српски политичар. (†1872)
Јул
[уреди | уреди извор]- 31. јул — Фридрих Велер, немачки хемичар
Смрти
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 25. април — Вилијам Купер, енглески песник
Мај
[уреди | уреди извор]- 18. мај — Александар Суворов, руски војсковођа. (*1729)
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
