close
Прејди на содржината

B2B

Од Википедија — слободната енциклопедија
BERJAYA
„Областа на електронски компоненти“ во Гуангџоу, каде што бројни продавници продаваат електронски компоненти на други компании кои би ги користеле за производство на стоки за широка потрошувачка

B2B (од англиски: business-to-business) или бизнис до бизнис ја опишува размената на производи, услуги и информации меѓу претпријатија.[1] Поврзани поими, но со друго значење се B2C (business-to-consumer) и G2B (government-to-business). Денес, обемот на трансакциите во рамките на B2B е значително поголем за разлика од оној во B2C.[2][3][4]

Потекло на поимот

[уреди | уреди извор]

Првично, поимот бил смислен за да ги опише електронските комуникации меѓу претпријатијата и организациите, со цел да се направи разлика од комуникациите меѓу претпријатијата и потрошувачите („B2C“). Поимот се употребува и во маркетингот и најпрво се однесувал само на индустриските и капиталните добра. Неговата денешна употреба ги опфаќа сите производи и услуги со кои тргуваат претпријатијата.

Предности

[уреди | уреди извор]

Успешноста на B2B е најмногу под влијание на зголемената потреба за подобрување на деловните процеси, а не на подобрувањето на технологијата. Почетокот на електронската трговија на Интернет била започната во текот на 1990-тите години од страна на претпријатија како: FedEx, Cisco, Dell и GE.

Како поетфина, флексибилна и универзална мрежа, Интернетот им овозможува на малите претпријатија да се вклучат во современата електронска трговија. Оваа технологија, исто така, овозможува обработка на трансакциите во реално време и побогата размена на податоци.

Меѓу другото, позитивните ефекти од постоењето на B2Bсе и: значајното намалување на трошоците, зголемување на транспарентноста во работењето, полесен пристпан на нови пазари и развојот на бројни нови транскациски методи.

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. B2B (Business2Business or Business-to-Business)
  2. Shelly, Gary (2011). Systems analysis and design. Boston, MA: Course Technology, Cengage Learning. стр. 10. ISBN 0538474432.
  3. Sandhusen, Richard (2008). Marketing. Hauppauge, N.Y: Barron's Educational Series. стр. 520. ISBN 0764139320.
  4. Garbade, Michael (2011). Differences in Venture Capital Financing of U.S., UK, German and French Information Technology Start-ups A Comparative Empirical Research of the Investment Process on the Venture Capital Firm Level. München: GRIN Verlag GmbH. стр. 31. ISBN 3640893166.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • K. Backhaus: Industriegütermarketing. München 2003
  • Belz, Ch./Müllner, M./Zupancic, D.: Spitzenleistungen im Key Account Management, 2. Auflage. Wien und München: Ueberreuter 2008.
  • Belz, Ch./Bieger T. et al.: Customer Value. Ueberreuter, Wien/München 2004, Kapitel 18
  • Bussmann, W. F./Zupancic, D.: Verkaufen von Profi zu Profi. Ueberreuter. Wien und München 2008
  • Robert de Zoeten/Robert Hasenböhler/Paul Ammann: Industrial Marketing - Praxis des Business-to-Business-Geschäfts. Schäffer-Poeschel, Stuttgart 1999, ISBN 3-7910-1112-X
  • Peter Godefroid: Business-to-Business-Marketing. Kiehl, 2003, ISBN 3-470-47173-8
  • Werner Pepels: Business-to-Business-Marketing. Luchterhand (Hermann), 1999, ISBN 3-472-03631-1
  • Richard Hofmaier: Vertriebliche Hit Rate-Optimierung im B-to-B-Sales: Neue Ansätze, Methoden und Umsetzungsmöglichkeiten. München 2006/2007
  • Haffa, Annegret: PR von Business zu Business – Entscheidungsprozessekennen, zielgenaueBotschaftenentwickeln. in: BtoB 2004 – Award Best of Business-to-Business Communication, Bonn 2004, S. 22-24, ISBN 3-928475-75-4