close
Пређи на садржај

Trigun

С Википедије, слободне енциклопедије
Trigun
BERJAYA
Насловна страна првог тома манге
トライガン
Žanr
Манга
АуторJasuhiro Najto
ИздавачTokuma Shoten
Циљна групаŠonen
ЧасописShōnen Captain
Прво излажење25. mart 1995. — 26. decembar 1996.
Томови3
Манга
Trigun Maximum
АуторJasuhiro Najto
ИздавачShōnen Gahōsha
Циљна групаSeinen
ЧасописYoung King OURs
Прво излажење30. септембар 1997. — 30. март 2007.
Томови14
ТВ аниме
Режисер Сатоши Нишимура
Студио Madhouse
Мрежа TV Tokyo
Премијерно приказивање 1. април 1998. – 30. септембар 1998.
Епизоде 26
Аниме филм
  • Trigun: Badlands Rumble (2010)
ТВ аниме
Trigun Stampede
Режисер Кенџи Муто
Студио Orange
Мрежа AT-X
Премијерно приказивање 7. јануар 2023. – 25. март 2023.
Епизоде 12
ТВ аниме
Trigun Stargaze
Режисер Masako Sato
Студио Orange
Мрежа AT-X
Премијерно приказивање 10. јануар 2026. – 28. март 2026.
Епизоде 12
BERJAYA Портал Стрип

Trigun (јап. トライガン) јеста манга коју је илустровао и написао Јасухиро Најто. Манга је излазила у магазину Shōnen Captain од 1995. до 1997. године, када се магазин угасио. Објављивање је настављено у магазину Young King OURs као Trigun Maximum, све до завршетка серијала 2007. године.

Trigun је адаптиран у аниме серију од априла до септембра 1998. године у продукцији студија Madhouse. Такође, дугометражни анимирани филм под називом Trigun: Badlands Rumble је изашао 2010. године.

Нова аниме серија, Trigun Stampede, емитовала се од јануара до марта 2023. године.

Наставак нове аниме серије, Trigun Stargaze, се емитовала од јануара до марта 2026. године.

Радња

[уреди | уреди извор]

У далекој будућности, човек познат као "Ваш Стампедо", зарадио је награду од 60 милијарди долара за своју главу и надимак "Хуманоидни тајфун" након што је случајно уништио град својим натприродним моћима. Међутим, кад год је нападнут, Ваш показује пацифистичку личност, што су приметиле две запослене у осигуравајућем друштву Бернардели, Мерил Страјф и Мили Томпсон, које га прате како би минимизирале штету коју неизбежно изазива његова појава. Већину штете која се приписује Вашу заправо су проузроковали ловци на главе у потрази за наградом од шездесет милијарди долара за Вашову главу због уништења града Џула. Међутим, он се не сећа инцидента због ретроградне амнезије, јер се може сетити само фрагмената уништеног града и сећања из детињства. Током својих путовања, Ваш покушава да спасе животе користећи несмртоносну силу. Повремено му се придружи свештеник, Николас D. Волфвуд, који је, попут Ваша, врхунски револвераш са мистериозном прошлошћу. Како серија напредује, открива се више о Вашовој прошлости и историји људске цивилизације на планети.

Ваш и његов брат близанац Највс су првобитно били двоје деце са спорим процесом старења пронађених у свемирском броду који је побегао са планете Земље након што је човечанство исцрпело све своје ресурсе. Рем их је одгајила, али Највс је постао нихилиста и већину људи на броду је убио. Као резултат тога, Ваш живи да пронађе свог близанца и освети се. Ваш је мета Легата Блусамера из групе убица Ганг-хо Ганса, који су следбеници Највса. Сам Волфвуд је члан Ганг-хо Ганса, али је ангажован да се побрине да Ваш не умре, већ да пати. Ваш и Највс поседују Анђеоску руку, коју је Највс натерао Ваша да користи на почетку серије како би уништио град.

Ваш се на крају бори против Највса, али бива поражен. Волфвуд издаје Највса и спасава Ваша. Након тога, Волфвуд гине борећи се против једног од Гунг-Хоа; његов пријатељ, Ливио, придружује се Вашевој борби док тугује за смрћу свог пријатеља. Док се Највс приближава граду са "Ковчегом", плутајућим бродом дизајнираним да остави људе без икаквих ресурса и оконча живот на планети, Највс почиње двобој са Вашом. Током својих прошлих битака које су захтевале да користи Анђеоску руку, Ваш се трансформисао у обичног човека, што је означено његовом плавом косом која је сада постала црна. Највс такође почиње да губи моћи које је похранио са Ковчегом кроз Вашове поступке. Ваш затим спасава свог брата од осветољубивих бродова са Земље. Након пораза, Највс користи своје последње моћи да помогне свом ослабљеном брату стварајући мало воћно дрво да га храни. Након братовљеве смрти, Ваш наставља своја путовања по планети са Мерил и Мили.

Развој

[уреди | уреди извор]

Најто је испрва радио као агент за некретнине, али се посветио цртању након што је његова адаптација игрице Samurai Spirits доживела успех.[4] Када је почео да ради на манги Trigun, желео је да прикаже микс јапанског и западњачког стила, што он до тада није видео у мангама. Одлучио је да Ваш буде пацифиста јер представља контраст типичним протагонистима тог жанра.[5]

Франжиза

[уреди | уреди извор]

Манга

[уреди | уреди извор]

Мангу Trigun написао је и илустровао Јасухиро Најто. Испрва је објављена као једнократна прича у магазину Monthly Shōnen Captain 26. јануара 1995. године.[6] Наставила је серијализацију 25. марта у истом магазину,[7] након чега је, 26. децембра 1996. године,[8] паузирана.[9] Дотадашња поглавља сакупљена су у три танкобона; први је изашао 25. априла 1996.,[10] а последњи 20. јануара 1999. године.[11] Поглавља су касније препакована у два тома, 2. јуна 2000. године.[12][13]

Најто је требало да почне да ради на новој манги за издавачку кућу Шонен Гахоша, али је затражио да заврши Trigun.[4] Манга је наставила да се објављује у магазину Young King OURs, али сад под називом Trigun Maximum.[9][14] Издавала се од 30. септембра 1997. до 30. марта 2007. године.[15] Поглавља су сакупљена у четрнаест танкобона; први је изашао 23. маја 1998.,[16] а последњи 27. фебруара 2008. године.[17]

Различити уметници радили су на антологији базираној на манги, под називом Trigun: Multiple Bullets. Објављена је 28. децембра 2011. године.[18][19]

Аниме

[уреди | уреди извор]

Trigun (1998)

[уреди | уреди извор]

Прва аниме адаптација манге, настала у продукцији студија Madhouse и режисера Сатошија Нишимуре, емитовала се од 1. априла до 30. септембра 1998. године на каналу TV Tokyo, са укупно 26 епизода.[20]

Trigun Stampede (2023)

[уреди | уреди извор]

Друга адаптација, и уједно римејк, емитовала се од 7. јануара до 25. марта 2023. године као Trigun Stampede са укупно 12 епизода. Анимацију је радио студио Orange.[21]

Trigun Stargaze (2026)

[уреди | уреди извор]

Наставак нове аниме серије, Trigun Stargaze, се емитовао од 10. јануара до 28. марта 2026. године са укупно 12 епизода.[22][23][24]

Игре

[уреди | уреди извор]

Компанија СЕГА је 2002. године најавила игру Trigun: The Planet Gunsmoke,[25] али пројекат није реализован.

Канадска фирма Guardians of Order је 2003. године произвела РПГ базирану на аниме адаптацији. Игра је део њихове BESM серије, и садржи описе епизода.

Филм

[уреди | уреди извор]

Серијал је произвео анимирани филм са оригиналном причом. Испрва је планиран за 2009. годину,[26] али је на крају изашао 2. априла 2010. године, као Trigun: Badlands Rumble.

Пријем

[уреди | уреди извор]

Други том манге Trigun Maximum је 2004. године био најпродаванији стрип за ту годину.[27] Манга је такође 2009. године освојила награду Сеиун у категорији за најбољи стрип.[28]

Хана Кинг (Manga Life) похвалила је свет манге, рекавши да је подсећа на амерички запад. Такође јој се свидео Ваш, односно његов пацифизам.[29] Џејсон Томпсон (Anime News Network) је у својој рецензији написао да га та тематика пацифизма подсећа на стрипове Rurouni Kenshin и Бетмен.[30] Са друге стране, Едуардо M. Чавез (Mania Entertainment) сматра да Вашово константно избегавање насиља донекле репетативно.[31] Бен Лери (Fandom Post) сматра да је та репетиција доживела добар крај када се прича завшрила,[32] назвавши завршетак "легендарним".[33] Томпсон додуше верује да је крај био донекле збуњујућ, али забаван.[34]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Theron Martin (23. 11. 2010). „Trigun DVD - The Complete Series”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 13. 2. 2014. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  2. ^ Loveridge, Lynzee (29. 10. 2016). „7 Anime That Take You to The Wild Wild West - The List”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 24. 6. 2022. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  3. ^ Pope, Kyle (23. 3. 2003). „Trigun - Introduction - The Edit List”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 4. 7. 2022. г. Приступљено 4. 8. 2018. 
  4. ^ а б „--Yasuhiro Nightow-- --Profile--Manga No Mori Interview--Puff Interview--”. Архивирано из оригинала 8. 11. 2001. г.. 
  5. ^ „[12th Japan Expo] Entrevista a Yasuhiro Nightow” (на језику: шпански). Ramen Para Dos. 20. 7. 2011. Архивирано из оригинала 24. 4. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2020. 
  6. ^ „Contents”. Monthly Shōnen Captain (на језику: јапански). Tokuma Shoten. фебруар 1995. Табле оф цонтентс. Архивирано из оригинала 21. 6. 2023. г. Приступљено 13. 4. 2022. „次号 3月号は1月26日(木)発売だ!!” 
  7. ^ „Contents”. Monthly Shōnen Captain (на језику: јапански). Tokuma Shoten. април 1995. Табле оф цонтентс. Архивирано из оригинала 21. 6. 2023. г. Приступљено 13. 4. 2022. „次号 5月号は3月25日(木)発売だ!!” 
  8. ^ „Contents”. Monthly Shōnen Captain (на језику: јапански). Tokuma Shoten. јануар 1997. Табле оф цонтентс. Архивирано из оригинала 21. 6. 2023. г. Приступљено 21. 6. 2023. „次号2月号は12月26日(火)発売だ!!” 
  9. ^ а б Nightow, Yasuhiro. „About Me – Profile of Yasuhiro Nightow”. Electric Flier (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 2. 2. 1999. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  10. ^ TRIGUN トライガン(1) / 内藤泰弘. suruga-ya.jp (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 14. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  11. ^ TRIGUN トライガン(3) / 内藤泰弘. suruga-ya.jp (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 14. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  12. ^ トライガン ＃1（ 内藤泰弘 ） (на језику: јапански). Shōnen Gahosha. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  13. ^ トライガン ＃2（ 内藤泰弘 ） (на језику: јапански). Shōnen Gahosha. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  14. ^ 少年画報社 1997年(平成9年)の漫画雑誌 ヤングキングアワーズ 1997年(平成9年)10 9710 (на језику: јапански). Mandarake Inc.. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  15. ^ アワーズ 2007年05月号（2007年03月30日 発売） (на језику: јапански). Shōnen Gahōsha. Архивирано из оригинала 5. 9. 2007. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  16. ^ トライガンマキシマム 第1巻（ 内藤泰弘 ） (на језику: јапански). Shōnen Gahosha. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  17. ^ トライガンマキシマム 第14巻（ 内藤泰弘 ） (на језику: јапански). Shōnen Gahosha. Приступљено 13. 4. 2022. 
  18. ^ 【12月28日付】本日発売の単行本リスト. Comic Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc.. 28. 12. 2011. Архивирано из оригинала 13. 2. 2019. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  19. ^ 水上悟志、石黒正数など参加「トライガン」アンソロジー. Comic Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc.. 30. 12. 2011. Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  20. ^ „TRIGUN”. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  21. ^ Loo, Egan (3. 12. 2022). „Trigun Stampede Anime's English-Subtitled Main Trailer Reveals Theme Songs, January 7 Debut”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 11. 12. 2022. г. Приступљено 3. 12. 2022. 
  22. ^ Antonio Pineda, Rafael (19. 3. 2025). „Trigun Stargaze Anime Reveals Revised Staff, Visual, 2026 Premiere”. Anime News Network. Приступљено 22. 3. 2025. 
  23. ^ Mateo, Alex (10. 10. 2025). „Trigun Stargaze Anime Reveals Trailer, Visuals, Cast, January 2026 Premiere”. Anime News Network. Приступљено 11. 10. 2025. 
  24. ^ Loo, Egan (6. 12. 2025). „Trigun Stargaze Anime Reveals Full Trailer, More Cast, Theme Song Artists, January 10 Debut”. Anime News Network. Приступљено 6. 12. 2025. 
  25. ^ „Trigun The Planet Gunsmoke Video: Check out a brief clip of the trailer Sega showed at Game Jam this weekend.”. IGN. 2002-04-01. Архивирано из оригинала 2017-10-02. г. Приступљено 2020-05-20. 
  26. ^ Loo, Egan (27. 2. 2008). „Animated Trigun the Movie Planned for 2009 in Japan”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 7. 10. 2017. г. Приступљено 8. 2. 2020. 
  27. ^ Macdonald, Christopher (4. 1. 2005). „Manga Tops 2004 Graphic Novel Sales”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 6. 12. 2006. г. Приступљено 10. 3. 2023. 
  28. ^ Loo, Egan (4. 7. 2009). „Macross F, Trigun Maximum Win at Japan Sci-Fi Con”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 4. 4. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  29. ^ King, Hannah. „Trigun v1”. Manga Life. Архивирано из оригинала 10. 10. 2008. г. Приступљено 9. 3. 2020. 
  30. ^ Thompson, Jason (16. 8. 2012). „Jason Thompson's House of 1000 Manga - Trigun”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 23. 2. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2020. 
  31. ^ Chavez, Eduardo M.. „Trigun Maximum Vol. #04”. Mania Entertainment. Архивирано из оригинала 10. 11. 2010. г. Приступљено 9. 3. 2020. 
  32. ^ Leary, Ben (6. 5. 2016). „Trigun Maximum Vol. #14 Manga Review”. Fandom Post. Архивирано из оригинала 22. 2. 2020. г. Приступљено 22. 2. 2020. 
  33. ^ Leary, Ben. „Trigun Maximum Vol. #012”. Mania Entertainment. Архивирано из оригинала 21. 2. 2009. г. Приступљено 9. 3. 2020. 
  34. ^ Thompson, Jason (9. 10. 2007). Manga: The Complete Guide. New York, New York: Del Rey. стр. 375. ISBN 978-0-345-48590-8. OCLC 85833345. 

Спољашњи извори

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Trigun&oldid=30944015”